Регионална сарадња мора бити унапријеђена

Брамерц каже да је једини начин да се задовољи правда да се уступи кривично гоњење земљама у којима су злочини почињени.

Главни тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу данас је изјавио да је, 30 година након рата, још увијек је присутан велики интерес јавности што значи да починиоце ратних злочина треба привести правди.

"Међународни трибунал је окончао свој рад на предметима и сада се бавимо подршком домаћим судовима како би завршили свој дио посла. Хашки трибунал је свој рад оконачао, нико није избјегао правду, али постоје стотине оних који уточиште нађу у сусједним државама. Будући да устави тих земаља забрањују изручење, не постоји начин да се овдје процесуирају за злочине које су починили", казао је Брамерц након састанка са предсједником ВСТС Халилом Лагумџијом.

Брамерц каже да је једини начин да се задовољи правда да се уступи кривично гоњење земљама у којима су злочини почињени.

"Питање које се постављало је шта ове земље кажу у вези са овим проблемом... Био сам недавно у Загребу, Београду и Подгорици и добио сам увјерења да ће они процесуирати ове предмете ако им кривично гоњење буде уступљено. Имали смо данас и састанак са представницима удружења жртава са свих страна и они имају право да буду незадовољни и упућују критике", казао је он и додао:

"Регионална сарадња мора бити унапређена, иначе не можемо очекивати напредак. Србија у закону нема правну квалификацију геноцида, а Хрватска злочина против човјечности, али разговарали смо о томе да им се уступи кривично гоњење, па ће они дати правну квалификацију у складу са својим законодавством. Боље је да се гони на било који начин него да случајеви остану неријешени".

Брамерц је рекао да је БиХ најактивнија земља регије када се ради о процесуирању ратних злочина.

"Имамо тоне страница материјала којима можемо помоћи и већину захтјева добијамо од БиХ", казао је он.

Предсједник ВСТС Халил Лагумџија каже да од укупног броја предмета преко 40% предмета је са процесном сметњом, гдје су осумњичене или оптужене особе недоступне бх. правосуђу.

"Већина их се налази у Србији и Хрватској, а све државе свијета имају неке законске одредбе гдје нису обавезне изручити тражене особе. Гдје и имамо расписане потјернице, ако они не прелазе границе, нема посљедица", казао је он.

Бх. правосуђе је препознало проблем и закључили смо да треба побољшати регионалну сарадњу.

"Ту су били представници ВСТВ-а, министарства правде, тужилаштва и суда БиХ и разговарали смо са Сержом Брамерцом. Он може помоћи и извршити притисак на сусједне државе како бисмо дошли до правде.
За то нам је потребна сагласност удружења и добили смо начелну сагласност", казао је Лагумџија.

Он јерекао да није задовољан одговором судова и тужилаштава, а размјере злочина су огромне, те ће један број предмета сигурно остати са непознатим починиоцима.

"Стратегија и закључци ВСТВ-а су јасни, дали смо налог да се у истрагама приоритет да великим, најзначајним предметима из тзв. категорије А хашке листе. У посљедње вријеме имамо побољашање у том дијелу.
Одлука суда је да се мање сложени предмети спусте на ниже нивое, а сложеним да се баве у Суду и Тужилаштву БиХ. То се требало урадити и прије 10 година", казао јеон.

(БН) Фото: БН