Како и зашто је БиХ изгубила 70 милиона евра од ЕУ?

Европска унија саопштила је данас да постоји велика вјероватноћа да БиХ, након што није доставила коначну верзију Реформске агенде, не добије прву безусловну рату предфинансирања у износу од седам одсто или 70 милиона евра, те да је то пропуштена прилика. Економисти истичу да тај новац није ни битан политичарима у БиХ јер ће се свакако за исти задужити.

На леђима грађана БиХ још једна срамота и још један минус у буџету коју им је приредила тренутна коалиција на нивоу БиХ: СНСД-ХДЗ-Тројка.

“Подстичемо домаће власти да без даљих одлагања доставе Реформску агенду како не би у потпуности пропустили ову прилику. Комисија наставља, по потреби, пружати подршку надлежним органима у завршетку овог посла", наводи Делегација ЕУ у БиХ на званичном налогу на мрежи "Икс".

Наиме, требало је усагласити 112 тачака из реформске агенде. Српска је раније одбила дати сагласност за двије тачке и то попуњавање Уставног суда БиХ и имплементацију одлука, те за укидање ентитетског вета у Вијећу за државну помоћ. Касније су четири кантона у којима су премијери из СДА, дали услове на документ, што се ишчитава као глас против. Цех 70 милиона евра.

“Грађани БиХ су навикли да их њихови политичари осрамоте, као и овај пут што су их осрамотили. Ми смо дефинитивно пред Европом затворили врата”, каже бивши дипломата и економиста Драшко Аћимовић.

Ово је била највећа прилика за економски развој БиХ, каже економиста Игор Гавран и истиче да је то био прије свега један конкретни израз помоћи и интереса у процесу европских интеграција.

“Власти су успјеле и једну овакву прилику да упропасте иако још није јасно како ће се процес наставити и колико евентуално средстава БиХ може да искористи. На овом су испиту пали јер почетни услови још увијек нису испуњени.”

Стиче се утисак да тај новац није ни потребан, ни интересантан властима БиХ. 

“Није интересантан јер је под контролом ЕУ. Са друге стране они имају милијарде које се прикупе поскупљењима од којих иду већи порези, царине, те им ових 70 милиона није интересантно. Грађанима је ових 70 милиона евра било јако важно”, каже Аћимовић.

“70 милиона се некоме не чини много ако гледамо колико се власти задужују у пуно већим износима. Међутим ту је била ријеч о практично поклоњеним средствима. Одрицање од тог новца значи да ће се власти поново задуживати за већу вриједност, али ће то бити потребно и вратити”, додаје Гавран.

Пребацивање одговорности са једних на друге је додатна неодговорност којом се жели прикрити нерад.

“Суштински проблем је што је у БиХ за било шта потребна сагласност толиког нивоа власти и административних јединица. Јасно је да, без обзира шта год буде било са ових 70 милиона, биће веома тешко спровести било какве реформе и испунити било какве сложеније услове. Јер ако се за све морате консултовати чак и са кантонима онда је ту неизвјесност и проблеми загарантовани”, објаснио је економиста Гавран.

Можда је заборављено, али БиХ је прокоцкала и 2016. године шансу да добије функционалан механизам координације из Белгије. Тадашњи амбасадор у Бриселу Драшко Аћимовић је навео да је уређење Белгије слично БиХ, те да имају најсложенији, али истовремено најефикаснији механизам координације у Европи.

“Трагично је да ми на такву понуду нисмо ни одговорили, а са друге стране интерно смо добили поруку да смо ми у БиХ паметнији и да ћемо ми да урадимо бољи механизам координације него што је урадила Белгија.”

БиХ је једина земља регије која није приступила овом инструменту, којим је за БиХ предвиђено укупно чак двије милијарде КМ. Незванично, на дијеловима Реформске агенде ће се даље радити кроз индивидуалне ресоре.

(БН)