Извоз подбацио, увоз расте: Провалија дубља од 6 милијарди

Спољнорговински дефицит Босне и Херцеговине у првој половини ове године износи 6,1 милијарду марака што значи да је повећан за скоро милијарду и двјесто милиона у односу на прву половину прошле године. Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да се, у истом периоду, извоз смањио за скоро 730 милиона марака, а највећи пад је забиљежен у извозу електричне енергије, текстила и производа од жељеза и челика.

У првој половини ове године Босна и Херцеговина је устварила укупан извоз од око 8,2 милијарде марака, а увоз од чак 14,3 милијарде. Тако је спољнотрговински дефицит Босне и Херцеговине порастао на 6,1 милијарду марака. Извоз роба из БиХ је у првих шест мјесеци ове године, у односу на исти период прошле, смањен за око 730 милиона марака, а највећи пад се биљежи у извозу у Европску унију..

„И на прву, свако би помислио да је то огроман пад, што уствари и јесте. Међутим, ако мало дубље анализирате, видјећете да тај пад чине три производа, односно три тарифе. То су електрична енергија у износу од 382 милиона марака пада у односу на исти референтни период претходне године, производи жељезо и челик пад преко двјесто милиона, те производи текстилне индустрије, пад преко седамдесет милиона“,  каже директор Сектора за макроекономски систем СТК БиХ Славиша Ћеранић.

Из Спољнотрговинске коморе БиХ појашњавају да је дошло до пада извоза, односно зараде од продаје електричне енергије земљама Европске уније, прије свега због пада цијене мегават сата, али и због смањене производње струје у БиХ због сушне године. Тако електрична енергија више није главни извозни производ, него је то сада изолована жица, односно каблови.

Ћеранић каже и да се кризе у Европској унији увијек одразе на извоз из БиХ, па је дошло и до пада извоза намјештаја и текстилних производа.

„Имали смо стамбену кризу у Њемачкој, у Аустрији, у Словенији и у овом референтном периоду забиљежен је пад извоза намјештаја за десет посто. Када је ријеч о текстилној индустрији, тренутно складишта на нивоу ЕУ због смањене потрошње и због свих процеса који су се дешавали у претходном периоду су пуна, долази до смањења наруџби и то се рефлектује на смањење у том сектору“, истиче Ћеранић.

Огроман дефицит у робној размјени се биљежи и у пољопривредно- прехрамбеном сектору, па се за око 1,9 милијарди марака вриједности производа, више увезло, него извезло из БиХ... У овом сектору је примјетан прекомјеран увоз.

„То је нпр. вода, безалкохолна пића, увоз пива и слично“, додаје сарадница у Сектору за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ Амила Шехић

Једина грана привреде која је остварила суфицит у робној размјени је дрвна индустрија која је за 600 милиона марака више извезла него увезла, али на ову зараду од извоза је значајно утицало то што је укинута забрана извоза необрађеног дрвета, тако да је БиХ поново постала земља која остварује профит на продаји шумског богатства, а не финалних производа.

(БН/фото: Пиxабаy)