Др Благојевић: Подсјећање за заборавног Додика

У изјави коју су медији пренијели 11. јуна ове године Милорад Додик је рекао да "у закону немамо дан државности, него Дан Републике Српске", чиме Додик правно неосновано жели да раздвоји два појма која се у случају настанка Републике Српске никако не могу раздвојити.

Пише: Др Милан Благојевић

Ево и зашто је то тако, што би управо Милораду Додику требало да буде познато, јер је и он, како истиче, један од стваралаца Републике Српске.

Дакле, на засједању одржаном 9. јануара 1992. године Скупштина српског народа Босне и Херцеговине, чији посланик је био и господин Додик, донијела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине - Декларација број 02-72/92 од 9. јануара 1992. године.

Како нас учи компаративно уставно право, не постоје у свијету творевине које се зову републикама, а да иза тог назива, дакле назива република, не стоји и државност, у већој или мањој мјери, зависно од тога да ли се ради о независној и сувереној држави (каква је, рецимо, Република Италија) или се, пак, ради о републици као федералној јединици неке федерално уређене државе, која, иако је федерална јединица, такође има елементе државности због количине и квалитета власти која према савезном уставу припада тој републици као федералној јединици, и која власт је управо због тога државна власт.

Због тога су све републике у бившој СФРЈ према Уставу СФРЈ (члан 3. тог Устава) биле одређене као државе, а Устав СФРЈ је био на снази и у тренутку настанка Републике Српске.

Према томе, појам и назив република већ у себи садржи и државност, па је због тога Дан Републике Српске значио, и значи, и дан њене државности.

Међутим, има још један детаљ из Декларације о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине за који је, вјерујем, гласао и Милорад Додик, а који додатно потврђује све што је претходно речено.

Наиме, у тачки 2. Декларације дословно је прописано: "Република се налази у саставу савезне државе Југославије као њена федералне јединица".

С обзиром на то да су републике СФРЈ као њене федералне јединице чланом 3. тог Устава биле одређене као државе, те имајући у виду да је Декларацијом од 9. јануара 1992. створена Република за коју је тачком 2. Декларације одређено да ће под називом Република она бити федерална јединица СФРЈ, очигледно је да је и тиме изражена државност Републике Српске и да она као таква, то јест као државна творевина, а не као аутономна покрајина, жели бити чланица савезне државе Југославије

Уосталом, своју државност Српска је изразила и у тачки 4. Декларације од 9. јануара 1992. године, прописавши да ће се основе њеног ДРЖАВНОГ система уредити њеним уставом.

Стога и ови детаљи из Декларације од 9. јануара 1992. године необориво говоре да је тај датум не само дан настанка него је то истовремено и дан државности Републике Српске.

Ако је тако, а јесте, онда Република Српска може само Девети јануар имати као Дан своје државности и зато то не може бити Сретење, уз сво дужно поштовање тог празника, јер Република Српска није створена 15. фебруара.

Зато је инсистирање на томе да се одједном, по вољи неколико појединаца, умјесто Деветог јануара сада Сретење слави као дан државности Републике Српске, својеврсно насиље над историјом, које нема не само историјско него ни правно ни политичко нити било које друго упориште. 

Осим тога, увести сада Сретење као дан државности Републике Српске било би правно немогућа мисија, јер то сасвим извјесно не би било прихваћено у Вијећу народа Републике Српске, будући да је то истовремено и Дан државности Републике Србије,  због чега све то у крајњем неће издржати ни уставносудску контролу од стране већине судија Уставног суда БиХ.

Др Милан Благојевић