Директни пласмани ИРБ-а без надзора Агенције за банкарство Републике Српске

 – Управа Инвестиционо – развојне банке (ИРБ) Републике Српске недавно је најавила да ће почети са директним пласманима кредита становништву, а који ће се по свему судећи одобравати без надзора Агенције за банкарство Републике Српске.

То би, по оцјени стручњака, могло бити погубно с обзиром на све оно што се дешавало када је банка одобравала директне пласмане привреди, а што је резултирало продајом 180 милиона марака лоших кредита за 30 милиона марака.

Наиме, како је за ЦАПИТАЛ речено у Агенцији, од оснивања па до данас послови који су везани за Инвестиционо-развојну банку Републике Српске нису у њиховој надлежности.

„ИРБ РС је једино добио сагласност Агенције за обављање послова платног промета и само ти послови ће бити под нашом супервизијом, када ИРБ РС крене са овим пословима“, казали су они.

За сва питања која се односе на активности, укључујући и евентуалне директне пласмане кредита упутили су нас на ИРБ РС.

То смо и учинили, али у овој финансијској институцији нису показали заинтересованост за учешће у овој теми, па на наша конкретна питања није било одговора.

Подсјећамо, директор ИРБ-а Недељко Ћорић недавно је открио да ће грађани моћи поднијети захтјев за стамбени кредит директно у њиховим просторијама, а не у комерцијалним банкама како је то био случај до сада.

Ћорић је најавио да ће представници ИРБ-а сваке седмице боравити у локалним заједницама широм Српске и да ће грађани моћи посредством њих да предају потребну документацију за кредит.

Он је казао и да су до сада највећи профит од стамбених кредита имале комерцијалне банке и да се ИРБ одлучио на ову мјеру јер има капацитет за пласман кредита, најављујући да ће услиједити и слични кредити за привреднике који ће бити пласирани заједно са комерцијалним банкама.

Економиста Светлана Ценић сумња да је дошло до промјене неких односа у посредништву између комерцијалних банака и ИРБ-а.

„Када пласирају средства преко комерцијалних банака, банка која је узела средства сноси ризик. Очигледно да комерцијалне банке неће да послују с њима и сносе тај ризик“, оцијенила је она.

Са друге стране, професор Економског факултета у Палама Марко Ђого сматра да ризик код кредита становништву није ни близу исти као код пласмана привреди.

„Искуство је показало да су пласмани становништву у посљедњих 20 година најстабилнији и са најмањим процентом лоших (НПЛ) кредита“, каже Ђого.

Међутим, њега брине што је број захтјева за кредите ИРБ-а много већи од финансијских капацитета банке.

„Не видим шта се мијења ако не буду имали довољно средстава да повећају обим кредитних пласмана“, рекао је он.

Подсјећамо, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске престала је са директним пласманима средстава привреди без посредовања пословних банака крајем 2016. године.

Ова одлука је била резултат притисака и препорука међународних финансијских институција које су сматрале да ИРБ не би требало да преузима кредитни ризик директно, већ да то чине комерцијалне банке које врше процјену клијента.

Из тог периода је остало 180 милиона марака ненаплативих кредита који су се често дијелили по страначкој линији и без квалитетног покрића, а за поједине се данас суди бившим првим људима у власти.

ИРБ је потраживања из тих кредита крајем 2023. године за 32 милиона марака продао фирми „Стандард Рачуноводствене Услуге“ у власништву адвоката Милоша Стевановића.

(Цапитал) Фото: Цапитал