Усвајање буџета чека расподјелу акциза и путарина?

Иако је Фискални савјет БиХ још почетком године утврдио документ глобалног оквира буџета, чиме су створени услови за усвајање буџета институција БиХ за ову годину, до тога још није дошло, нити има информација када би се то могло десити.

"Усвајањем овог документа створене су претпоставке за што скорије усвајање буџета институција БиХ", саопштили су из Савјета министара БиХ након сједнице Фискалног савјета БиХ, наводећи да је договорено да ће буџет у овој години бити већи за око 40 милиона у односу на 2023. годину, односно 1.355.400.000 КМ.

Ипак, до данас буџет још није дошао на сједницу Савјета министара БиХ, и поред тога што су лидери политичких партија које чине власт на нивоу БиХ у неколико наврата рекли да нема препрека да он буде усвојен.

"Ово је нова ситуација. Било је и ранијих година када се нису усвајали буџети, али тада није постојао ни договор. Сада имамо договор колики износ треба бити, али због неких других ствари није могућа процедура усвајања", рекао је недавно Мухамед Хасановић, замјеник министра финансија и трезора БиХ.

И поред бројних настојања, у Министарству финансија и трезора БиХ јуче нисмо успјели сазнати када се може очекивати да буџет дође на дневни ред сједнице Савјета министара БиХ и у којој је фази његова израда.

Миа Карамехић Абазовић, предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Представничког дома, каже да у Комисији немају никакве информације о томе када би буџет могао доћи на дневни ред, те да је усвајање тог документа, по свему судећи, колатерална штета политичких односа.

"На задњем састанку коалиције није било договора о буџету, иако то питање није било политички спорно и било је усаглашено. Адреса за питање шта је са буџетом је министар финансија и трезора и СНСД", рекла је Карамехић Абазовићева.

Одговор на то докле се стигло са усвајањем буџета јуче смо покушали добити и од Срђана Амиџића, министра финансија и трезора БиХ, али до закључења овог броја нисмо успјели.

Према незваничним информацијама, буџет институција БиХ чека договор о расподјели прихода које је прикупила Управа за индиректно опорезивање БиХ, и то акциза и путарина. У претходним мјесецима, и поред бројних разговора о овој теми, договор међу политичким званичницима није постигнут, а све се то одразило и на буџет институција БиХ.

С обзиром на то да нема буџета, институције БиХ су на привременом финансирању, које подразумијева да се може потрошити само онолико колико је прописано буџетом из претходне, односно 2023. године.

Због тога, многе институције су већ у проблему, а о томе је говорио и Халил Лагумџија, предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС), који је рекао да би због неусвајања буџета институција БиХ могло доћи до колапса у правосуђу БиХ.

Он је појаснио да је измјенама Закона о ВСТС-у формирано ново одјељење, у које се мора запослити додатних 14 радника, али да због тога што нема буџета све стоји. Посљедица тога је да судије и тужиоци који су изабрани не могу ступити на дужност јер то новоформирано одјељење треба да им да зелено свјетло.

"Судови и тужилаштва већ отежано функционишу и прилично је угрожена њихова ефикасност", рекао је Лагумџија.

О буџету институција БиХ било је говора и на састанку званичника Босне и Херцеговине са Оливером Вархејијем, европским комесаром за проширење, а након тог састанка Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара БиХ, рекла је да је предуслов за било какво повлачење 1,8 милијарди евра из Плана раста за западни Балкан усвајање закона о буџету институција БиХ.

Када је ријеч о самој процедури, након што буџет дође пред Савјет министара БиХ, он се шаље у Предсједништво БиХ, које је формално-правно предлагач буџета Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, а која даје коначну ријеч.

(Независне)