Да ли остати и борити се или узети пасош и побјећи?

Да ли ћу након завршеног школовања пронаћи адекватан посао? Шта ако не успијем? Да ли остати и борити се или узети пасош у руке и побјећи? Ово је рој мисли и питања која себи постављају ученици. 

Посао у струци је велики изазов, а неки то зову немогућом мисијом. Због тога многи дижу руке и срећу траже у земљама ЕУ. Како задржати младе и вратити им наду да и овдје могу да се остваре?

Да ли ћу након завршеног школовања пронаћи адекватан посао? Шта ако не успијем? Да ли остати и борити се или узети пасош у руке и побјећи? Ово је рој мисли и питања која себи постављају ученици. 

Да би их задржали, младима су потребне прилике. Божо Чембић је ученик Техничке школе у Бијељини, смјер бравар заваривач. Праксу обавља у једној бијељинској фирми. О одласку наком завршетка школе за сад не размишља.

“Идем овдје на праксу од септембра. Планирам да останем овдје да радим, научио сам да варим ове цијеви. Није потребно много времена да се научи, али треба воље”, каже Божо.

Могућност ученика да теоријска знања примјени код послодавца је пут којим ученик може доћи да запослења, а послодавац до радника. Ослушкивање потреба тржишта рада кључно је код планирања увођења нових занимања у образовни систем.

“Ове године уписујемо пола разреда механичар грејне и расхладен технике машинске струке, а у оквиру саобраћајне струке пола разреда, ново занимање руковаоц грађевинских претоварних машина и кранова”, каже Миленко Максимовић, директор Техничке школе “Михајло Пупин”, Бијељина.

Ученици који одлуче да након средње школе, упишу факултете, имају на крају тог пута иста дилеме. Остати или отићи? Зависи шта им се нуди. Студенти Правног факулета Универзитета у Источном Сарајеву са којима смо причали, кажу да су захваљујући сарадњи коју је Правни факултет склопио са Европском организацијом за јавно право, добили прилику да похађају Школу европског права и управе.

“Та диплома нам још даје могућност да приступимо било којој од институција ЕУ, да ли је у питању Европска комисија, Европски парламент или Европски савјет,  тако да рекла бих да је ту Правни факултет направио један велики корак”, каже Марија Божић, апсолвент на Правном факултету.

Универзитети раде континуирано у процесу модернизације студијских програма и повећању нивоа усклађености са студијским програмима ЕУ. Међутим, тај ниво би могао бити бољи, 
каже проф. др Владимир Владичић.

“Тржиште рада у БиХ је специфичног карактера. Не можемо га ипак поредити са тржиштем рада у ЕУ гдје заиста долазе до изражаја компетенције које стичу студенти на универзитетима у ЕУ. Наши студијски програми јесу у довољној мјери усклађени са тржиштем рада. Свакако то може бити боље. Покушавамо и да подигнемо ту усклађеност разним дуалним програмима”, каже Владичић.

“Правни факултет има једну савршену сарадњу  са Народном банком Србије у Београду. Ја сам имала прилику као студент треће године да идем на ту праксу гдје је факултет у оквиру те сарадње организовао да та пракса буде плаћена. Ја сам тамо боравила два мјесеца гдје сам радила пуно радно вријеме за одређену зараду”, каже Марија Божић.

Студентима су потребна модерна знања, која ће им омогућити мобилност и конкурентност.
Наш образовни систем није лош, али су потребна даља усклађивања, каже апсолвент на Правном факултету, Симеон Петковић. 

“Ево конкретно примјер за Закон о високом образовању, да се уведу заједнички мастери с европским факултетима, да имамо заједничка предавања, заједничке студије, програме, гдје ћемо моћи да сарађујемо са професроима и студентима из иностранства”, каже Петковић.

Ови млади људи су показатељ да постоји воља за учењем, радом, усавршавањем. Кључни задатак и обавеза надлежних је да их задрже да своја знања уложе у напредак своје земље. А то мора бити земља у којој партијска књижица неће бити лозинка за запошљење. 

(БН) Фото: БН