ЕРС у ери дигитализације троши милионе КМ на штампање рачуна

Од стотину домаћинстава у Српској, 85 има интернет, показују посљедњи званични подаци. Међутим, „Електропривреда Републике Српске“ то не користи па рачуне и даље штампа и доставља на кућну адресу, правећи себи тако милионске трошкове.

Република Српска 10.04.2024 | 09:32

Праксу не планирају мијењати ни у будућности што показује и тендер расписан прије неколико дана, према којем ће за штампање и ковертирање рачуна у периоду од три године платити седам милиона марака.

Фирма или конзорциј са којим ће склопити уговор мора имати позитиван пословни резултат у претходне три године, као и активне рачуне у последњих шест мјесеци. Тражи се и успјешно искуство у најмање једном истом или сличном послу гдје се ковертирало 500.000 рачуна на мјесечном нивоу, те опрема која може испунити тражене рокове и услове.

А рокови су такви да по пријему рачуна за домаћинства имају рок од 72 сата да га одштампају и упакују, док је за категорију „остала потрошња“ тај рок само 24 часа.

Упаковани рачуни слажу се у кутије које се прослеђују „Поштама Српске“, а којима ЕРС опет плаћа услугу доставе.

Такође, они којима овај посао буде додијељен мораће обезбиједити заштиту фајлова за штампу од неовлаштеног приступа, као и да има резервну опрему у случају квара на главној.

Највећу шансу да склопе трогодишњи уговор са ЕРС-ом имаће фирме које понуде најнижу цијену и дају што дужи рок за плаћање.

Планира ли ово предузеће мијењати праксу, нисмо успјели сазнати, јер нам се генерални директор Лука Петровић није јављао на телефон.

У удружењу „Дон“ из Приједора које се бави заштитом потрошача сматрају да инфраструктура постоји те да је потребно само спровести кампању и промоцију међу становништвом.

За почетак, предлажу да се на полеђини штампаних рачуна пошаљу поједине поруке о предностима електронске доставе.

„Данас сви имају мобилни телефон, а самим тим и е маил адресу на коју им се може доставити рачун, тако да би одзив био велики“, каже Зоран Петош из овог удружења.

Додаје да је потребно штедити на сваки могући начин, јер би се уштедама могло спријечити неко ново поскупљење струје.

“У сваком случају без свеобухватне кампање преко јавних сервиса великих ефеката неће бити. Зато је потребно кренути од тога”, закључио је он.

Генерално, подаци које прикупља Завод за статистику показују да је становништво у Српској информатички писмено те да му није страно плаћање услуга неким од дигиталних канала комуникације.

Резултати истраживања о употреби информационо-комуникационих технологија показују да 84,8 одсто домаћинстава у има приступ интернету.

Фиксни широкопојасни прикључак интернету користи 85,2 одсто домаћинстава, док 47,4 одсто домаћинстава користи један од типова мобилне интернет конекције.

Интернет је користило 86,9 одсто грађана, док је рачунар користило њих 49,2 одсто.

Кориштење интернета у 2023. години повећано је за 4,4 одсто у односу на исти период прошле године.

Нешто више од половине корисника интернета током дванаест мјесеци наручивало је робе и услуге онлајн.

Такође, и банке у земљи су дигитализоване. Према подацима Централне банке БиХ 22 банке нуде електронско банкарство.

Овом врстом услуге обухваћено је укупно 1.575.942 правних и физичких лица, а примјетан је тренд повећања броја клијената који имају уговорену ову врсту услуге.

(Цапитал)