Како се заштити од превара приликом онлајн куповине?

Интернет преваре све су чешће, а посебно оне у вези са онлајн куповином. Преваранти користе лажне веб странице и лажне профиле на друштвеним мрежама како би увјерили људе да купују производе или услуге које заправо не постоје или не испоручују оно што је наручено. Како се заштитити?

Република Српска 06.04.2024 | 21:43

Уколико након куповине робе нисте задовољни истом, према Закону о заштити потрошача, у року од 15 дана можете извршити поврат робе и новца. Проблем настаје када сте куповину обавили путем интернета у неовлаштеним продавницама.

Свака онлине продавница мора истаћи сљедеће податке:
    • име И матични број трговца
    • ЈИБ или јединствени идентификациони број
    • ПИБ или порески идентификациони број
    • број телефона
    • е-маил адресу
    • адресу са које се врши продаја
    • главне особине и употребне вриједности производа
    • услове за испуњење и раскид уговора
те све остале тачке садржане у члану 44 Закона о заштити потрошача РС

Када ово није случај, полигон за интернет преваре је отворен. Није ријетка ситуација да инстаграм или фејсбук страница јасно наведе да не врше поврат новца, нити замјену робе и да тако лове у мутном. Преварени купац нема другу опцију него да се обрати полицији која даље случај третира као сајбер криминал. Сљедећа станица је Републичка тржишна инспекција.

“Често смо имали ситуације гдје су се потрошачи обраћали да су са неких страница са друштвених мрежа наручили рецимо неке одјевне предмете, а оно што им је испоручено није било исто као и наручено. Међутим, тешко је лоцирати таква лица”, каже Душанка Николић, портпарол Републичке тржишне инспекције.

Нерегистроване интеренет трговине улазе у зону сиве економије и утаје пореза, али рјешење лежи у поједностављењу процедура за регистрацију у порески систем.

“Било би добро наравно при било каквом облику регулације направити разлику и јасну дистинкцију између физичких лица која једнократно врше продају, најчешће међусобно и то робе ниских цијена, некада или виших, али једнократно, и оних који имају велики обрт у интернет продаји и мање више живе од трговине која је неформално регистрована”, каже економиста Адмир Чавалић.

Иако закон штити потрошаче, системске мјере потребне су за уређење трговине на друштвеним мрежама. На нивоу Босне и Херцеговине у сарадњи са ЕУ спроводи се пројекат који за циљ има заштиту потрошача од интернет превара.

“Треба поправљати закон кад је ријеч о регистрацији. Онај ко отвори страницу, мора да буде одговоран, а код нас то није случај. На потезу би морала бити измјена закона таква да се он не може пријавити, да се установи начин да се неко скине, блокира, уопште како се то на интернету ради”, каже Јован Василић, испред Удружења потрошача “Звоно”, Бијељина.

Циљ је заштићен потрошач који зна шта и од кога купује, као и доношење закона који ће бити усклађен с правном стечевином Европске уније.

(БН/ фото: схуттерсхоцк)