Гуши ли црно тржиште некретнина Републику Српску?

Грађевинарство и тржиште некретнина на врху су пирамиде када је ријеч о прању новца у Босни и Херцеговини. На ту чињеницу указала је Европска комисија. У овом сектору све је више нерегистрованих агената, а болна тачна су и цијене.

Република Српска 23.03.2024 | 19:55

Да бисте данас постали власник некретнине у Бијељини морате платити у просјеку 2.200 марака по квадрату, у Источном Сарајеву 2.500 КМ, Требињу или Бањалуци 3.400 марака, док ћете за стан у центру Сарајева искеширати 8.000 по једном метру квадратном.

Док је за већину куповина стана мисаона именица, други радо плаћају вртоглаве износе. Поготово они којима се жури да новац сумњивог поријека убаце у легалне финансијске токове. То се у БиХ најчешће ради купопродајом некретнина, оцијенила је ЕУ комисија.

Грађевинарство је област у којој се најлакше врши прање новца који потиче из нерегистрованих извора, каже економиста Миленко Станић.

Даље додаје да то омогућује чињеница да се у грађевинарству много више него у другим областима врши плаћање у готовини. 

Да има доста црног новца који се убацује у легалне токове кроз куповину некретнина наводи и Спахо Љаић, агент за некретнине из Сарајева. Превенција сумњивих токова купопродаје је куповина у лиценцираним агенцијама. 

У Републици Српској ради 58 агенција које испуњавају услове за обављање дјелатности посредовања по  Закону о посредовању у промету некретнина.

Купци треба да обрате пажњу од кога купују, а продавци коме продају.

По новом Закону о спречавању прања новца у БиХ за износе преко 30.000 КМ нема плаћања готовином. Мора се знати поријекло новца. Сада је потез на инспекцијским и пореским органима.

(БН)