Да ли се европски мотор развоја гаси или ће пребродит кризу?
Возови отказани, летови приземљени, аутопутеви блокирани од стране бијесних фармера - то су наслови који су у посљедње вријеме долазили из Њемачке. Четврта по величини свјетска економија ове је године кренула лоше.
Свијет 10.02.2024 | 11:23Штрајк Луфтхансиног особља у сриједу био је само посљедња индустријска акција која је изазвала хаос у путовању посљедњих седмица, након што су машиновође напустили посао у јануару због спора око плата, а пољопривредници блокирали путеве у знак протеста против планираног смањења субвенција.
Широко распрострањени протести у земљи познатој по снажној правној заштити интереса радника указују на дубину невоље која захвата Њемачку.
Највећа европска економија забиљежила је пад прошле године први пут од почетка пандемије цовид-19. А изгледи нису много бољи: Међународни монетарни фонд предвиђа да ће Њемачка бити најспорије растућа велика економија 2024., остваривши повећање од само 0,5 посто.
Песимистичнији прогнозери виде израван пад производње другу годину заредом, док се економија бори с продуженим раздобљем високих цијена енергије, високим трошковима задуживања и слабом потражњом за њемачком робом у земљи и иностранству.
Дуготрајни утицај енергетске кризе изазване руским ратом у Украјини наглашен је у сриједу, са службеним подацима који показују да је њемачка индустријска производња пала седми мјесец заредом у децембру, што је њен најдужи пад икада.
Али проблеми Њемачке такође су структурни, у распону од недостатка радне снаге и бирократије до застарјеле физичке и дигиталне инфраструктуре која оптерећује продуктивност.
Да употријебимо само један примјер ниске дигитализације: само 19 посто домаћинстава спојено је на брзи интернет путем оптичких каблова, у поређењу с просјеком од 56 посто широм Европске уније, према недавном извјештају Европске комисије.
Оно што је потребно, кажу економисти, није ништа друго до реформа привреде.
“Њемачкој је потребна темељна привредна трансформација. Највећи изазов за Њемачку нису сљедеће двије године, већ сљедећих 10 година... мора преобликовати своју индустрију", рекао је за ЦНН Марцел Фратзцхер, предсједник Њемачког института за економска истраживања у Берлину.
Влада је предузела пробне кораке у том смјеру. Кренуо је како би потстакао улагања, повећао финансирање новооснованих предузећа, убрзао одобрења за инфраструктурне пројекте и олакшао имиграцијска правила за квалификоване раднике како би се ријешио недостатак радне снаге.
Али потребно је много више да би се економија поставила на нови курс. Међутим, политичари имају ограничену моћ, не само због строгих ограничења државног задуживања, садржаних у њемачком уставу, која би могла пореметити велике програме потрошње.
Та су ограничења поновно успостављена у овогодишњем буџету, након привремене суспензије због двоструког шока пандемије и рата у Украјини.
"Свака ревизија привреде биће готово немогућа све док фискална штедња остаје доминантна мелодија. То значи да ће структурне промјене прије морати доћи из корпоративног свијета", рекао је Царстен Брзески, глобални шеф макроекономије низоземске банке ИНГ.
Њемачка је у прошлости превладала много веће изазове. Након разорног пораза у Другом свјетском рату, земља се суочила с рационализацијом хране, контролом цијена, колапсом индустријске производње и смањењем радне снаге након смрти милиона радно способних мушкараца.
Ипак, опоравак Западне Њемачке током 1950-их и 1960-их био је толико спектакуларан да је постао познат као "Wиртсцхафтсwундер", или економско чудо.
Добра времена трајала су углавном без прекида до 1990-их када је Њемачка постала позната као "болесник Европе", јер је њена привреда посрнула, а незапосленост скочила углавном због трошкова поновног уједињења након пада Берлинског зида.
Њемачка је одбацила тај надимак, дијелом увођењем реформи тржишта рада, а њезин су извоз и економија процвјетали у годинама након глобалне финансијске кризе 2008. - подржани јефтиним руским плином и ужареним растом у Кини.
Земља је дуго била једна од водећих свјетских производних нација, производећи све од аутомобила, машина за прање веша и електричних алата до медицинских уређаја и лијекова.
Упркос свим својим борбама, Њемачка остаје свјетски лидер у многим индустријама. И даље привлачи токове директних страних улагања, укључујући произвођаче полупроводника, попут Интела и ТСМЦ-а, који производе чипове који се користе у електричним аутомобилима.
Њемачка се такође може похвалити хиљадама домаћих произвођача, познатих по својој стручности и иновативности.
Међу њима и хамбуршки Јунгхеинрицх, који производи виличаре и друга возила и опрему за складишта. Прошле године, 70-годишња компанија постала је један од првих произвођача виличара у свијету који је укинуо моторе с унутрашњим сагорјевањем, захваљујући својој пионирској употреби технологије литијум-ионских батерија.
На другом крају земље, у Аугсбургу, западно од Мüнцхена, МАН Енергy Солутионс пренамјењује компресоре, који се обично користе за транспорт нафте и плина, за велике пројекте скупљања угљика и изградњу највећег системаа топлотне пумпе на свијету у граду у Есбјергу у Данској. Компанија већ деценијама производи дизелске генераторе, али сада је у средиште својих планова раста поставила технологије које не штите климу.
Предузећа попут ових, која могу пронаћи нова тржишта и примјене за своје знање и искуство, могу имати кључ за оживљавање њемачке привреде која је на издисају. Постоји још много мањих компанија које се такође трансформишу, укључујући оне које су прије опслуживале врло важне традиционалне ланце за производњу аутомобила.
"Прије седам или осам година нико није ни размишљао о производњи батеријских ћелија", рекао је Карл Хаеусген, предсједник Њемачког удружења произвођача погона и опреме (ВДМА), која представља углавном мала и средња подузећа која чине њемачки "Миттелстанд".
"Данас имамо више од 100 компанија чланица у нашем удружењу које се фокусирају на различите кораке (тог) ланца вриједности. Њемачка мора "радити на пуно ствари", али почиње с "позиције снаге, што је стварно дубоко", рекао је за ЦНН.
"Индустријска база у Њемачкој... предности које имамо у многим инжењерским и производним технологијама и даље су водеће и јединствене, а ја снажно вјерујем у способност фирми да се прилагоде промјењивом глобалном окружењу."
(Клиx.ба) Фото: Схуттерстоцк
Коментари / 14
Оставите коментарДа,Да,Да
10.02.2024 11:47Било како било али сто пута је боље него код нас,код бас је све у рукама мафијоза и превараната.
ОДГОВОРИТЕРе
10.02.2024 12:29И код њих це ускоро бити.
Ре Ре
10.02.2024 12:47И кад код њих то "ускоро буде", опет цемо ми на Балкану каснити 100 година за њима
Урсула, Урсула
10.02.2024 13:59И читава ЕУ је у рукама мафије на челу са горе поменутим! Они и чувају ове наше.
мислим
10.02.2024 12:19Сад цемо ми и србија да кренемо бице навале са запада .
ОДГОВОРИТЕДааааа
10.02.2024 13:16🤣🤣🤣
Ок
10.02.2024 12:39Ок текст, али мало предуг за просјецног цитаоца БН портала. :) Осврнуо бих се само на једно из текста: "Да употријебимо само један примјер ниске дигитализације: само 19 посто домаћинстава спојено је на брзи интернет путем оптичких каблова, у поређењу с просјеком од 56 посто широм Европске уније, према недавном извјештају Европске комисије.". То је тацно, али то није зато сто инфраструктура то не дозвољава, у смислу да оптицки интернет није доведен до свакога, него цијена. Ево у мојој згради, која је нова и усељива од маја 2023., доведен је оптицки интернет наравно, али отприлике такав проценат, око 20% га користи. Ја нисам један од њих, признајем. Прво, не треба ми та брзина интернета ни близу, а коста 3x висе, плус плаца се прескупа опрема (рутер), једноставно, сто да толико скупо плацам несто сто ми не треба. Овај сто имам је висе него довољан. Засто је просјек у осталим дрзавама око 56%, па вјероватно због цијене, претпостављам да је пуно јефтинији и да у поредјењу са обицним интернетом има смисла. Ето, цисто да се не мијењају тезе.
ОДГОВОРИТЕРамбо
10.02.2024 12:45Њемци хоце само да се рјеше Зелене Секте која им уништава Инустрију! Раст Деснице ће Искористи да се рјесе Муслимсна онда иде Раст Привреде! Нетреба заборавити да су 1945 изашли ко Милионери из Рата који су изгубили !
ОДГОВОРИТЕРе Рамбо
10.02.2024 14:44Колико си писмен,толико си и паметан.
Пролазник
10.02.2024 19:30Ранбо нису изашли милионе Ри из рата, него су добили кредит од Америке. Ако си чуо са Маршалев план. Кредит од 5 милијарди долара.
БОБ РОЦК
10.02.2024 13:01ГАСИ СЕ, ИМА СВАКИ ДАН НА ХЕПИЈУ, И ПИНКУ И ИНФОРМЕРУ, И АТВУ, И СРНИ
ОДГОВОРИТЕКо хоће да зна
10.02.2024 14:40Ако некога стварно интересује шта се дешава, погледајте YоуТубе канал Космололитика, аутора господина Александра Сјеклоће. Када и ако се народ Црне Горе дозове памети и пожеле да имају озбиљну државу, обратите се њему. О овим стварима човјек јавно говори деценијама.
ОДГОВОРИТЕКлиxе
10.02.2024 15:42мислите ви на себе како цете презивјет.Свабо кад буде у кризи вас неце бити ни под разно.Као и увијек имате проблема преко главе .Али ајмо гледати у тудје двористе.Појест це вас злоба.
ОДГОВОРИТЕ🤔
10.02.2024 23:58Гдје це заврсити Европа на тракторима?!
ОДГОВОРИТЕ