Да ли се европски мотор развоја гаси или ће пребродит кризу?

Возови отказани, летови приземљени, аутопутеви блокирани од стране бијесних фармера - то су наслови који су у посљедње вријеме долазили из Њемачке. Четврта по величини свјетска економија ове је године кренула лоше.

Свијет 10.02.2024 | 11:23
Да ли се европски мотор развоја гаси или ће пребродит кризу?

Штрајк Луфтхансиног особља у сриједу био је само посљедња индустријска акција која је изазвала хаос у путовању посљедњих седмица, након што су машиновође напустили посао у јануару због спора око плата, а пољопривредници блокирали путеве у знак протеста против планираног смањења субвенција.

Широко распрострањени протести у земљи познатој по снажној правној заштити интереса радника указују на дубину невоље која захвата Њемачку.

Највећа европска економија забиљежила је пад прошле године први пут од почетка пандемије цовид-19. А изгледи нису много бољи: Међународни монетарни фонд предвиђа да ће Њемачка бити најспорије растућа велика економија 2024., остваривши повећање од само 0,5 посто.

Песимистичнији прогнозери виде израван пад производње другу годину заредом, док се економија бори с продуженим раздобљем високих цијена енергије, високим трошковима задуживања и слабом потражњом за њемачком робом у земљи и иностранству.

Дуготрајни утицај енергетске кризе изазване руским ратом у Украјини наглашен је у сриједу, са службеним подацима који показују да је њемачка индустријска производња пала седми мјесец заредом у децембру, што је њен најдужи пад икада.

Али проблеми Њемачке такође су структурни, у распону од недостатка радне снаге и бирократије до застарјеле физичке и дигиталне инфраструктуре која оптерећује продуктивност.

Да употријебимо само један примјер ниске дигитализације: само 19 посто домаћинстава спојено је на брзи интернет путем оптичких каблова, у поређењу с просјеком од 56 посто широм Европске уније, према недавном извјештају Европске комисије.

Оно што је потребно, кажу економисти, није ништа друго до реформа привреде.

“Њемачкој је потребна темељна привредна трансформација. Највећи изазов за Њемачку нису сљедеће двије године, већ сљедећих 10 година... мора преобликовати своју индустрију", рекао је за ЦНН Марцел Фратзцхер, предсједник Њемачког института за економска истраживања у Берлину.

Влада је предузела пробне кораке у том смјеру. Кренуо је како би потстакао улагања, повећао финансирање новооснованих предузећа, убрзао одобрења за инфраструктурне пројекте и олакшао имиграцијска правила за квалификоване раднике како би се ријешио недостатак радне снаге.

Али потребно је много више да би се економија поставила на нови курс. Међутим, политичари имају ограничену моћ, не само због строгих ограничења државног задуживања, садржаних у њемачком уставу, која би могла пореметити велике програме потрошње.

Та су ограничења поновно успостављена у овогодишњем буџету, након привремене суспензије због двоструког шока пандемије и рата у Украјини.

"Свака ревизија привреде биће готово немогућа све док фискална штедња остаје доминантна мелодија. То значи да ће структурне промјене прије морати доћи из корпоративног свијета", рекао је Царстен Брзески, глобални шеф макроекономије низоземске банке ИНГ.

Њемачка је у прошлости превладала много веће изазове. Након разорног пораза у Другом свјетском рату, земља се суочила с рационализацијом хране, контролом цијена, колапсом индустријске производње и смањењем радне снаге након смрти милиона радно способних мушкараца.

Ипак, опоравак Западне Њемачке током 1950-их и 1960-их био је толико спектакуларан да је постао познат као "Wиртсцхафтсwундер", или економско чудо.

Добра времена трајала су углавном без прекида до 1990-их када је Њемачка постала позната као "болесник Европе", јер је њена привреда посрнула, а незапосленост скочила углавном због трошкова поновног уједињења након пада Берлинског зида.

Њемачка је одбацила тај надимак, дијелом увођењем реформи тржишта рада, а њезин су извоз и економија процвјетали у годинама након глобалне финансијске кризе 2008. - подржани јефтиним руским плином и ужареним растом у Кини.

Земља је дуго била једна од водећих свјетских производних нација, производећи све од аутомобила, машина за прање веша и електричних алата до медицинских уређаја и лијекова.

Упркос свим својим борбама, Њемачка остаје свјетски лидер у многим индустријама. И даље привлачи токове директних страних улагања, укључујући произвођаче полупроводника, попут Интела и ТСМЦ-а, који производе чипове који се користе у електричним аутомобилима.

Њемачка се такође може похвалити хиљадама домаћих произвођача, познатих по својој стручности и иновативности.

Међу њима и хамбуршки Јунгхеинрицх, који производи виличаре и друга возила и опрему за складишта. Прошле године, 70-годишња компанија постала је један од првих произвођача виличара у свијету који је укинуо моторе с унутрашњим сагорјевањем, захваљујући својој пионирској употреби технологије литијум-ионских батерија.

На другом крају земље, у Аугсбургу, западно од Мüнцхена, МАН Енергy Солутионс пренамјењује компресоре, који се обично користе за транспорт нафте и плина, за велике пројекте скупљања угљика и изградњу највећег системаа топлотне пумпе на свијету у граду у Есбјергу у Данској. Компанија већ деценијама производи дизелске генераторе, али сада је у средиште својих планова раста поставила технологије које не штите климу.

Предузећа попут ових, која могу пронаћи нова тржишта и примјене за своје знање и искуство, могу имати кључ за оживљавање њемачке привреде која је на издисају. Постоји још много мањих компанија које се такође трансформишу, укључујући оне које су прије опслуживале врло важне традиционалне ланце за производњу аутомобила.

"Прије седам или осам година нико није ни размишљао о производњи батеријских ћелија", рекао је Карл Хаеусген, предсједник Њемачког удружења произвођача погона и опреме (ВДМА), која представља углавном мала и средња подузећа која чине њемачки "Миттелстанд".

"Данас имамо више од 100 компанија чланица у нашем удружењу које се фокусирају на различите кораке (тог) ланца вриједности.  Њемачка мора "радити на пуно ствари", али почиње с "позиције снаге, што је стварно дубоко", рекао је за ЦНН.

"Индустријска база у Њемачкој... предности које имамо у многим инжењерским и производним технологијама и даље су водеће и јединствене, а ја снажно вјерујем у способност фирми да се прилагоде промјењивом глобалном окружењу."​

(Клиx.ба) Фото: Схуттерстоцк

Коментари / 14

Оставите коментар
Name

Да,Да,Да

10.02.2024 11:47

Било како било али сто пута је боље него код нас,код бас је све у рукама мафијоза и превараната.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

10.02.2024 12:29

И код њих це ускоро бити.

Name

Ре Ре

10.02.2024 12:47

И кад код њих то "ускоро буде", опет цемо ми на Балкану каснити 100 година за њима

Name

Урсула, Урсула

10.02.2024 13:59

И читава ЕУ је у рукама мафије на челу са горе поменутим! Они и чувају ове наше.

Name

мислим

10.02.2024 12:19

Сад цемо ми и србија да кренемо бице навале са запада .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дааааа

10.02.2024 13:16

🤣🤣🤣

Name

Ок

10.02.2024 12:39

Ок текст, али мало предуг за просјецног цитаоца БН портала. :) Осврнуо бих се само на једно из текста: "Да употријебимо само један примјер ниске дигитализације: само 19 посто домаћинстава спојено је на брзи интернет путем оптичких каблова, у поређењу с просјеком од 56 посто широм Европске уније, према недавном извјештају Европске комисије.". То је тацно, али то није зато сто инфраструктура то не дозвољава, у смислу да оптицки интернет није доведен до свакога, него цијена. Ево у мојој згради, која је нова и усељива од маја 2023., доведен је оптицки интернет наравно, али отприлике такав проценат, око 20% га користи. Ја нисам један од њих, признајем. Прво, не треба ми та брзина интернета ни близу, а коста 3x висе, плус плаца се прескупа опрема (рутер), једноставно, сто да толико скупо плацам несто сто ми не треба. Овај сто имам је висе него довољан. Засто је просјек у осталим дрзавама око 56%, па вјероватно због цијене, претпостављам да је пуно јефтинији и да у поредјењу са обицним интернетом има смисла. Ето, цисто да се не мијењају тезе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Рамбо

10.02.2024 12:45

Њемци хоце само да се рјеше Зелене Секте која им уништава Инустрију! Раст Деснице ће Искористи да се рјесе Муслимсна онда иде Раст Привреде! Нетреба заборавити да су 1945 изашли ко Милионери из Рата који су изгубили !

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре Рамбо

10.02.2024 14:44

Колико си писмен,толико си и паметан.

Name

Пролазник

10.02.2024 19:30

Ранбо нису изашли милионе Ри из рата, него су добили кредит од Америке. Ако си чуо са Маршалев план. Кредит од 5 милијарди долара.

Name

БОБ РОЦК

10.02.2024 13:01

ГАСИ СЕ, ИМА СВАКИ ДАН НА ХЕПИЈУ, И ПИНКУ И ИНФОРМЕРУ, И АТВУ, И СРНИ

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ко хоће да зна

10.02.2024 14:40

Ако некога стварно интересује шта се дешава, погледајте YоуТубе канал Космололитика, аутора господина Александра Сјеклоће. Када и ако се народ Црне Горе дозове памети и пожеле да имају озбиљну државу, обратите се њему. О овим стварима човјек јавно говори деценијама.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Клиxе

10.02.2024 15:42

мислите ви на себе како цете презивјет.Свабо кад буде у кризи вас неце бити ни под разно.Као и увијек имате проблема преко главе .Али ајмо гледати у тудје двористе.Појест це вас злоба.

ОДГОВОРИТЕ
Name

🤔

10.02.2024 23:58

Гдје це заврсити Европа на тракторима?!

ОДГОВОРИТЕ