ЦЕФТА нуди велике могућности земљама да напредују

Слободна трговина, проток робе и добара су начело ЦЕФТА-а споразума којим ће Србија предсједавати током 2024., а који би требало да помогне државама које желе да постану чланице ЕУ да се прилагоде тим правилима. Истраживали смо да ли је ЦЕФТА превазиђена или је тај процес незаустављив и непревазиђен.

Босна и Херцеговина 14.01.2024 | 17:29

Колика је важност ЦЕФТА споразума показује то што је Србија 2023. остварила робну размјену са државама чланицама од 6 милијарди евра, од чега је суфицит око 2,5 милијарди евра. Српска привреда јесте најконкурентнија у региону али су корист од ЦЕФТА-е имале све земље, каже за БН Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

“Србија треба да мотивише друге привреде региона, друге владе да имају у виду прије свега интерес својих привредника, а то је да посматрамо тржиште Западног Балкана као јединствено, да треба да га развијамо у том правцу и искористимо простор за увођење других функционалности ЦЕФТА споразума”, сматра Станић.

Додаје да, када се говори о односима Београда и Приштине, власти у Приштини треба да имају у виду интерес не само привреде него и сопственог становништва.

Без обзира на блокаде тзв. Косова и регионалне проблеме, чињеница је да се 70 до 80 одсто трговинске размјене врши у региону. Међусобна сарадња доноси добробит свима, а онај ко бојкотује наноси сам себи штету, каже економиста и директор ИФИМЕС-а Зијад Бећировић.

“Процес ЦЕФТЕ је незаустављив јер нуди велике могућности државама да напредују у међусобној сарадњи, а поготово у робној размјени. То треба искористити јер је у интересу свих. Кад постоји економска сарадња, људи се упознају, приближавају и ствара се потпуно другачији амбијент нормалности који би, послије толико времена, требало да буде трајна категорија”, мишљења је Бећировић.

ЦЕФТА је прелазно рјешење на путу ка ЕУ и припрема за чланство, истиче Бећировић. Додаје да Србија има задатак да унапреди њен рад, прије свега на подручју дигитализације и електронске тговине.

“Тиме би се поједноставиле процедуре и убрзали сви процеси, па не би било губитка времена, а вријеме је новац. Ту је, у оквиру ЦЕФТЕ, и борба против криминала и различитих незаконитих активности, објашњава Бећировић.

“Република Српска и БИХ треба да прате Србију у регионалним иницијативама јер је Србија локомотива тих процеса”, додаје економиста Драшко Аћимовић.

Аћимовић, ипак сматра да је ЦЕФТА некад била регионални иницијатор и ујединитељ али да данас нема тај значај. Ипак је, додаје јако добро што Србија преузима предсједавање јер ће својим капацитетима моћи да убрза техничке ствари.

“ЦЕФТА није пројекат, она је техничка подршка. ЦЕФТА као таква нема то значање. Она није та која може донијети преокрет. Значење је у Берлинском процесу и Отвореном Балкану. Берлински процес треба да интегрише унутар система ових шест држава, да добијемо новац и кренемо напријед”, објавшњава Аћимовић.

ЦЕФТА је у потпуности оправдала своју улогу, истичу у Привредној комори Србије.

“ЦЕФТА спразум је нешто што не може бити превазиђено, нешто што је неопходно у једном моменту нашег приближавања заједничком тржишту, у оквиру ЕУ, нешто што треба да подигне значај наше заједничке привреде како би била препознатљивија, прије свега за инвеститоре, а имала и јачи глас у даљим преговорима са ЕУ”, наглашава Станић.

“Најзначајнији партнери у оквиру ЦЕФТА споразума за Србију су БиХ и Српска као њен дио, као и Црна Гора, а привреде свих чланица посматрамо као партнере који треба да имају одрживо пословање”, закључује Станић.

(БН) Фото: Илустрација