Шест мистерија разријешених у 2023., једна ипак није

Наука мијења наше разумијевање прошлости. Палеогенетика открива запањујуће тајне ДНК-а скривене у костима и прљавштини. Умјетна интелигенција декодише древне текстове написане заборављеним писмом. Хемијска анализа молекуларних остатака преосталих на зубима, посудама за кување, посудама од глине и грађевинским материјалима открива детаље о начинима прехране у прошлости, мирисима и техникама градње.

ЦНН доноси шест мистерија о људској историји које су научници разријешили 2023. Плус, једна због које су истраживачи још увијек у проблемима како да је ријеше.

Прави идентитет праисторијског вође

Покопан са спектакуларним кристалним бодежом и другим драгоцјеним артефактима, 5.000 година стар костур откривен 2008. у гробници у близини Севиље у Шпанији сигурно је био неко важан.

Испрва се мислило да је особа младић, на темељу анализе костију карлице, традиционалног начина на који научници одређују пол остатака људског костура.

Међутим, анализом зубне глеђи, која садржи врсту протеина с пептидом специфичним за пол званим амелогенин, утврђено је да су остаци били женски, а не мушки.

У другим је студијама ова техника такође је одбацила клише “човјек ловац” који је утицао на многа размишљања о људима из праисторије.

– Мислимо да ће ова техника отворити потпуно нову еру у анализи друштвене организације праисторијских друштава – рекао је Леонардо Гарсија Санхуан, професор праисторије на Универзитету у Севиљои, за ЦНН у јулу када је откриће објављено.

Састојак иза легендарне снаге римског бетона

Римски бетон се показао дуготрајнијим од свог модерног еквивалента. Узмимо, на примјер, Пантеон у Риму, који има највећу неојачану куполу на свијету.

Научници који стоје иза студије објављене у јануару рекли су да су открили мистериозни састојак који је Римљанима омогућио да свој грађевински материјал учине тако издржљивим и да изграде сложене структуре на мјестима као што су докови, канализација и потресна подручја.

Истраживачки тим анализирао је 2.000 година старе узорке бетона који су узети с градских зидина на археолошком налазишту Привернум у централној Италији и који су по саставу слични другом бетону пронађеном широм Римског Царства.

Открили су да бијели комади у бетону, који се називају вапнени класти, дају бетону способност да поправља пукотине које су настале током времена.

Стварни изглед Оција, Леденог човјека

Планинари су 1991. године пронашли мумифицирано тијело Оција у јарку високо у италијанским Алпама. Његови замрзнути остаци можда су најпомније проучавани археолошки налази на свијету, откривајући до невиђених детаља какав је био живот прије 5300 година.

Садржај његовог желуца донио је информације о томе који му је задњи оброк био и одакле је дошао, док је његово оружје показало да је дешњак, а његова одјећа пружала је риједак увид у оно што су древни људи заправо носили.

Међутим, нова анализа ДНК-а извађене из Оцијеве карлице открила је у аугусту да његов физички изглед није оно што су научници испрва мислили.

Проучавање његове генетске структуре показало је да је Оци имао тамну кожу и тамне очи и вјероватно је био ћелав. Овај ревидирани изглед у потпуној је супротности с добро познатом реконструкцијом Оција која приказује човјека блиједе коже с бујном косом и брадом.

Откривен идентитет особе која је носила привезак стар 20.000 година

Археолози често ископавају алате од кости и друге артефакте с древних налазишта, али било је немогуће са сигурношћу знати ко их је некада користио или носио.

Раније ове године научници су открили древну људску ДНК из привеска направљеног од кости јелена пронађеног у пећини Денисова у Сибиру. Помоћу тог трага успјели су открити да је привезак носила жена која је живјела прије 19.000 до 25.000 година.

Припадала је скупини познатој као древни сјеверни Евроазијци, који су генетски повезани с првим Американцима.

Људска ДНК је вјероватно сачувана у привеску од кости јелена јер је порозна и вјероватније је да ће задржати генетски материјал присутан у станицама коже, зноју и другим тјелесним течностима.

Прва ријеч дешифрована на древном папирусу помоћу вјештачке интелигенције

Око 1.100 свитака изгорило је до темеља током ерупције Везува прије готово 2.000 година. У 1700-има, неки копачи извукли су велику залиху из вулканског блата.

Збирка, позната као Херкуланеум свитци, можда је највећа позната књижара из класичне антике, али садржај крхких докумената остао је мистерија све док студент информатике Универзитета у Небраски није побиједио на научном такмичењу ове године.

Уз помоћ вјештачке интелигенције и компјутерске технологије, Лук Фаритор је први успио да декодира ријеч написану на старогрчком која се налазила на једном од античких папируса у збирци.

Фаритор је добио 40.000 долара за дешифровање ријечи “πορφυρας” или “порпхyрас”, што је грчка ријеч за љубичасту боју. Истраживачи се надају да неће проћи дуго док цијели свитци не буду дешифровани овом техником.

Материјали потребни за израду мумије

Из фрагмената одбачених посуда у радионици за балзамовање, научници су открили неке од материја и мјешавина које су стари Египћани користили за мумифицирање мртвих.

Истраживачи су хемијском анализом органских остатака заосталих у посудама утврдили да су стари Египћани користили најразличитије материје за мазање тијела након смрти, смањење неугодних мириса и заштиту од гљивица, бактерија и трулежи. Идентификовани материјали укључују биљна уља попут смреке, чемпреса и кедра, као и смоле пистаћа, животињску маст и пчелињи восак.

Иако су научници прије знали називе материје које су се користиле за балзамовање мртвих из египатских текстова, они су – све до недавно – могли само нагађати на које се тачно спојеве и материјале односе.

Састојци кориштени у радионици били су различити и потицали су не само из Египта, већ и много даље, што указује на размјену добара на велике удаљености.

Бетовен: Породична тајна откривена – али једна мистерија остаје

Композитор Лудвиг ван Бетовен умро је у доби од 56 година 1827. након низа хроничних здравствених проблема, укључујући губитак слуха, гастроинтестиналне проблеме и болести јетре.

Бетовен је 1802. написао писмо својој браћи тражећи од свог доктора, Јохана Адама Шмита, да истражи природу његове болести након што умре. Писмо је познато као Хајлигенштадтски тестамент.

Скоро 200 година након његове смрти, научници су извукли ДНК из сачуваних праменова косе у покушају да испоштују овај захтјев.

Тим није успио доћи до коначне дијагнозе, али Бетовенови генетски подаци помогли су истраживачима да искључе могуће узроке његове болести као што су аутоимуна целијакија, интолеранција на лактозу или синдром иритабилног цријева.

Генетски подаци такође су сугерисали да је у његовој породици постојала ванбрачна веза.

(Фена) Фото: Илустрација/ хисториценвиронмент.сцот