ЕРС покушава да прогура ново поскупљење мрежарине, али и електричне енергије

Дистрибутивна предузећа Електропривреде Републике Српске, под притиском све гласнијег синдиката који тражи повећање плата, заговарају ново поскупљење мрежарине, што би аутоматски довело и до већих рачуна за струју.

Међутим, то ће бити веома тешко извести јер према сазнањима ЦАПИТАЛ-а Регулаторна комисија за енергетику (РЕРС) Републике Српске није заинтересована да покрене то питање.

Наиме, тарифни поступак којим је утврђена висина мрежарине на снази је од 1. јануара ове године и по правилу се доноси на период од три године, што значи да је садашња мрежарина на снази до краја 2025. године.

Међутим, дистрибутери су сламку спаса нашли у Методологији за утврђивање накнаде за кориштење дистрибутивне мреже, гдје један од чланова дозвољава да се и прије тог датума поново отвори питање мрежарина, али само у случају да је дошло до неконтролисаних трошкова пословања.

Они тврде да се то већ десило јер су лимити одређени од стране регулатора по питању издвајања за плате давно пробијени, а радници траже додатно повећање плата што је по њиховој оцјени оправдано.

Због свега су тражили састанак са члановима Комисије, предлажући да на њему, поред директора буду присутни и представници синдиката, а због којих се цијела прича и покреће.

У дописима у које је ЦАПИТАЛ имао увид они су навели да ће у супротном бити принуђени да од наредне године смање плату радницима и до 28 одсто или да их у том проценту отпусте.

Међутим, РЕРС их одбија, позивајући се на своју независност и подсјећајући их да се нису жалили на раније усвојен тарифни поступак иако су за њега имали правни лијек.

„Уколико би мрежарина поскупјела у том износу, а толико им је потребно да задовоље своје потребе, рачуни за струју би били већи за 14 одсто“, каже добро упућен извор ЦАПИТАЛ-а.

Директор бањалучке „Електрокрајине“ Драган Чавић негира да се од РЕЕРС-а тражило повећања мрежарина, али не спори да им је упућена иницијатива за састанак.

„Ми смо хтјели да разговарамо са регулатором како да се ријеши проблем јер нам није у пуном обиму признао расходе за плату након спроведене реорганизације након које је број радника сведен на оптималан ниво. Ми смо већ сад по овом тарифном поступку требали да отпустимо 30 одсто радника“, каже Чавић.

Он каже да је истина да дистрибутивна предузећа нису задовољна постојећим тарифним поступком, али и додаје да је свјестан да се он неће мијењати све до почетка 2026. године.

Појашњава да у том поступку регулатор одређује мрежарину, а тиме и комплетан приход свих дистрибуција. Истовремено одређује и структуру расхода, односно колико се из мрежарине може издвојити за плате запослених.

Чавић тврди да ти омјери од самог почетка нису успостављени на реалним основама.

„Откад постојимо, увијек је регулатор подцјењивао износе за плате, па су дистрибуције за 43 одсто пробиле дозвољени буџетски оквир. Ми смо у огромном проблему са ликвидношћу који је настао из тарифног поступка. Имамо огроман захтјев за одржавање постојеће мреже, а исплаћујемо плате изнад дозвољеног оквира. Плате су нам буквално појеле оно што смо требали да инвестирамо у мрежу“, каже Чавић.

Предсједник Регулаторне комисије за енергетику Владислав Владичић није желио да коментарише ову тему.

ЦАПИТАЛ сазнаје да је регулаторно тијело на чијем је челу о захтјевима дистрибутера обавијестило и Владу Српске оцијенивши њихове захтјеве нереалним и неоснованим.

Занимљиво је да РЕЕРС своје извјештаје подноси Народној скупштини Републике Српске која одлучује и о висини њеног буџета. У скупштинским клупама сједи неколико директора из система „Електропривреде Републике Српске“ који тако могу утицати на рад овог тијела које би требало бити независно.

(Цапитал)