Кризни аларм: БиХ без робних резерви лијекова и медицинских средстава! 

Је ли несташица лијекова неизбјежан сценариј у БиХ или га је могуће превенирати? С каквим изазовима у пословању се суочавају велепрометници лијекова? Како превазићи тренутне изазове и шта нас очекује? 

Босна и Херцеговина 22.12.2023 | 14:47

Одговоре на ова и друга питања потражили смо у Удружењу велепрометника лијековима и медицинским средствима БиХ, као повезнице у ланцу снабдијевања лијековима између произвођача и пацијената. Са 20 чланица, ово Удружење одговорно је за више од 80% увоза и  дистрибуције лијекова у нашој држави. 

„Несташица лијекова је неизбјежан сценариј који се тренутно дешава и који ће у наредном периоду сигурно бити изазов за пацијенте, здравствени систем и све судионике у ланцу снабдијевања“, објашњава предсједник УВЛМС Фарук Хаџић. 

С европске конференције дистрибутера одржане у новембру 2023 у Бриселу објављено је да тренутно у ЕУ евидентирана несташица преко 15.000 заштићених назива лијекова, док се многи антибиотици већ налазе на листи несташица у више од 20 земаља ЕУ. Каква је ситуација у БиХ?

„У 2023. години, Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ евидентирала је 171 несташицу, пријављену од 24 носиоца одобрења. Међутим, према информацијама с тржишта, број несташица је знатно већи. Овај тренд указује на потребу за ажурирање регулативе и побољшање праћења стања на тржишту“ истиче Хаџић.

Да ли је могуће превенирати несташице лијекова? 

„Еуропска агенција за лијекове (ЕМА) објавила је попис кључних лијекова као почетну смјерницу у осигуравању доступности лијекова. Већина земаља ЕУ већ је успоставила или покренула програме робних резерви као конкретан одговор на изазове снабдијевања лијековима.

Важност робних резерви посебно је наглашена у вријеме пандемије ЦОВИД-19, гдје смо имали више среће него мудрости у очувању стабилност здравственог система, који нужно зависи од правовремене доступности лијекова. Имајући у виду глобалне изазове питање је дана када ће робне резерве лијекова бити од животне важности за становнике БиХ. Робне резерве лијекова и медицинских средстава морају бити приоритет на свим нивоима власти, како би се осигурала доступност лијекова“ истиче Хаџић.

Он наглашава да иако глобални ланац снабдијевања није подложан директном утјецају, постоји могућност побољшања приоритета испоруке лијекова у БиХ: „Тренутну перцепцију тржишта лијекова у БиХ карактеризира административна комплексност и недовољна атрактивност с аспекта потрошње и цијена.“ 

Велепрометници не утичу на цијену лијекова

Иако различити за све учеснике у ланцу снабдијевања, изазови у пословању се директно рефлектују са произвођача на велепрометнике, затим на апотеке или болнице и на крају на пацијента.

„Након ЦОВИД-19 пандемије, највећи изазов за ланац снабдијевања представља инфлација и енорман раст свих трошкова - свих улазних цијена, енергената, пријевоза, камата итд. Велики износ унутрашњег дуга, глобални поремећај у ланцу снабдијевања и континуирани притисак на снижење цијена и готово непостојеће марже су изазови који се гомилају и с којима се велепрометници свакодневно суочавају. Дистрибуција лијекова у оваквом амбијенту дугорочно није одржива, што дубоко забрињава јер угрожава континуитет снабдијевања лијековима“ објашњава Хаџић. 

Дистрибутери у здравственој заштити представљају кључне партнере у ЕУ, с формалним признањем дијела критичне инфраструктуре, чиме је наглашена изнимна важност овог сектора у здравству. 

„Јавност треба знати да велепрометници не утичу на велепродајну цијену лијекова. Ми углавном продајемо по куповној цијени која је одређена Правилником о начину контроле цијена, обликовања цијена и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ, односно цијенама на листама лијекова које се финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања“ објашњава. 

Хаџић указује на неопходне промјене Правилника усвојеног 2017. године, који не прати новонастале околности на свјетском тржишту.

„Сврха Правилника је да ограничи самовољу произвођача у обликовању цијена, које су у случају БиХ директно везане за кластер земаља Хрватска, Србија и Словенија. Но, Правилником је дефинисано да максимална цијена лијека садржи маржу велепрометника, што не би требао бити и није случај у земљама региона. У пракси то значи да су велепрометници незаштићени и препуштени одлуци произвођача, који им произвољно одређују проценте марже, и који сада своје губитке намирују константним умањивањем маржи. Изузетно је важно да промјене Правилника направе разлику између произвођачке и велепродајне цијене и тако смање зависност велепрометника од произвођача,“ наглашава Хаџић.

Наш саговорник напомиње да финансијску стабилност додатно нарушава дуг државе и здравствених институција према велепрометницима, који по тренутним процјенама износи око 400 милиона КМ. Независно од наведених потраживања, велепрометници и даље имају обавезу на вријеме плаћати своје добављаче.

„Пословање велепрометника лијековима и медицинским средствима тренутно је најрањивија карика у ланцу снабдијевања. Велепрометници осигуравају непрекидно снабдијевање, но нажалост, истовремено дјелују и као главни финансијери цијелог фармацеутског тржишта,“ закључује Хаџић. 

У циљу постизања рјешења и превенирања нежељених сценарија, Хаџић истиче да Удружење стоји на располагању свим релевантним институцијама, у потпуности свјесно своје одговорности у ланцу снабдијевања.

(Удружење велепрометника лијековима и медицинским средствима у Босни и Херцеговини (УВЛМС)) Фото: Фреепик