Улоге које ће Жарка Лаушевића заувијек чувати од заборава

Жарко Лаушевић преминуо је у 63. години послије дуге борбе с тешком болешћу, а његове улоге ће га чувати од заборава.

Магазин 15.11.2023 | 19:42

Остаће упамћен као један од најталентованијих глумаца на просторима бивше Југославије. Он се, осим својим талентом, истакао и посебним шармом и тајанственошћу својственом меланхолицима, што га је чинило једним од наших најбољих глумаца свих времена.

Када бисмо набрајали све ликове које је утјеловио, списак би био и те како дуг. Међутим, једно је сигурно – Лаушевић није био шмекер само у истоименом филму, него и у готово свим остварењима у којима се нашао, било да је у питању споредна или главна улога.

Шмекер (1986)

Радња филма у коме Лаушевић игра главну улогу смјештена је на периферији града, гдје један младић и његова дјевојка, кроз животну школу пролазе у кафани и на улици. Када он полази на одслужење војног рока, она покушава да се на све могуће начине извуче из такве средине, и не презајући ни од чега, улаже у то чак и себе – свој лијепи изглед и позира нага за један часопис.

Њен младић угледа ту фотографију и, да би се разјаснио са њом, бјежи из војске. Враћа се у средину у којој је до јуче и сам био, и ту почиње његово сопствено преиспитивање. Долази у сукоб са својим дојучерашњим пријатељима, и на крају се објашњава и са својом дјевојком.

Сиви дом (1986)

У већ богатом ансамблу ове култне серије, дотад широј публици непознати Лаушевић, био је за степеницу изнад других, први међу једнакима. Играо је методски најтежу улогу – Шиљу – лик који готово не проговара, али је захваљујући својој харизми муњевитом брзином постао звијезда.

Шиља је био трагичан лик – уз интернатски, пратимо и његов живот бившег домца који је одлучио да се уклопи у друштво. Одбјегли Црни, покушавајући да га врати на стари пут, види ову детерминацију и у немоћи га пребија, а Шиља се не брани, одлучан у свом ненасиљу. Кад, касније, нађе мајку у модрицама добијеним од насилног очуха – слама се, налази очуха и масакрира га батинама.

Официр с ружом (1987)

Радња филма прати живот партизанског официра који се у првим послијератним данима заљубљује у Матилду, удовицу из више класе чији је муж радио за НОБ. Љубав почиње да се развија обострано, па поручник Хорват оставља своју дјевојку и почиње да живи с Матилдом.

Друштвене околности, људске слабости и љубомора воде Петра у погибију, а обје жене које је волио и које су њега вољеле остају саме.

Наслов филма изведен је из сцене у којој Петар доноси двије руже, по једну за Љиљану и Матилду.

Браћа по матери (1988)

Испровоциран, Веселин на матурској вечери убија свог вршњака. У затвору добија писмо од полубрата, политичког емигранта из Аустрије. Почиње дописивање и полубрат му прича о Далматинској загори тридесетих година када је рођен из брака Вранке и Антише, који се 1941. године придружује усташама и гине. Послије рата мајка се удаје за првоборца из српског села и рађа Веселина, а њега и даље прати обиљежје сина усташе. Бјежи преко границе и придружује се усташком покрету у Аустрији. Кроз те контакте њихови односи еволуирају: од неповјерења и одбојности припадника два различита свијета и система, до онога што их везује, а то је да су браћа по матери и да се сваки на свој начин огријешио о законе друштва.

Два брата, један Хрват а други Србин, од исте мајке а различитих очева, усташе и партизана, одрастају у суровом времену и још суровијем поднебљу книнског крша. Родитељи им гину, а њихови путеви се разилазе прије него што упознају један другог.

Браћу дијели у крви плаћен данак книнског страдања, али их уједно и спаја то горко искуство, патња сирочади и чињеница да су браћа. Прича није измишљена, већ је сурова стварност балканског поднебља преточена у дирљиву причу о двојици браће, испричана у великом стилу и традицији најбољих европских филмова са незаборавним сценама.

Бој на Косову (1989)

Лик Милоша Обилића кога је Лаушевић тумачио у култном филму „Бој на Косову“ постао је његова глумачка лична карта, те је тако постао и својеврстан симбол овог епског јунака.

Српски кнез Лазар Хребељановић 1389. године одбија да се покори турском султану Мурату, који са великом војском надире према Србији, да би преко ње наставио да осваја Европу. Иако свјестан да је слабији, без довољно опремљене војске, кнез Лазар одлучује да му се супротстави. Српски великаши су нејединствени. Већина је за борбу макар и по цијену пораза, али се неки колебају. Све што је за оружје способно упућује се на Косово.

Битка на Косову 1389. године завршена је без побједника – обје су војске искрвариле и посустале. Гину и Лазар и Мурат. Али ипак, бој на Косову је добијен – не за српску државу, која је ускоро пала у турске руке – већ за Европу, коју је тијелима својих јунака спасла од првог и најјачег налета турске најезде.

Боље од бекства (1993)

Стамена, Американка југословенског поријекла, долази први пут у земљу својих предака да би учила језик. Случајно упознаје младог београдског глумца Алексу (Жарко Лаушевић), у кога се заљубљује. Они се вјенчају у православној цркви и ускоро након тога добијају сина. Једно вријеме су срећни. И тада кад је изгледало да ће се све срећно завршити, ствари почињу да бивају лоше.

Глумчева идентификација са ликом који тумачи и изненадно осамостаљење његове жене након што је нашла посао, разарају његов идентитет и он почиње да пије. Они улазе у нову фазу својих односа и живота.

Глумац престаје да пије и појављује се у серији која му доноси доста проблема, али и новца. Премијера његовог новог комада је врло успјешна, али је због негативне политичке поруке скинута са репертоара. Јаз у менталитетима поново почиње да ствара све веће проблеме. Глумац поново почиње да пије и због саобраћајне несреће, коју изазива у пијаном стању, доспијева у затвор. Супруга са дјететом одлази у Америку. Њихов посљедњи састанак који се одвија у Америци значи ламент над прошлошћу и крај везе.

Нож (1999)

Главна нит филма прати живот Илије Југовића / Алије Османовића, док споредна радња прати догађаје из живота Атиф-аге Тановића.

Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог свјетског рата. Југовићи (православци) и Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа Вехбија је свјестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на православни Божић 1942. наоружани упадају у дом Југовића.

Ту изврше стравичан покољ цијеле породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у походу на Југовиће. Намјера им је да Рабија одгаја малог као своје дијете и да направе од њега муслимана који ће да мрзи и убија Србе.

(Б92)  Фото:Сцхреенсхот