Од БиХ боље котира Украјина у којој се води рат

Наше власти воле да се хвале, па тако су им пуна уста како БиХ доноси европске, реформске законе. Међутим, извјештај који је објавила Евопска комисија за период 2022/2023 представља шамар отрежњења. Наиме, БиХ је убједљиво најмање урадила од свих десет земаља које су на европском путу. Боље се котира чак и Украјина у којој се води рат.

Босна и Херцеговина 24.09.2023 | 19:33

“Сви они закони који су усвојени они су мањкави, иако су и од стране ЕУ и међународнме заједнице оцијењени као слаби, који ће се морати и даље реформисати и прилагођавати европским стандардима, тако да мислим да је била велика илузија повјеровати у то да су наше политичке снаге спремне да ураде те реформе које ће нас приближити ЕУ”, сматра политички аналитичар Тања Топић.

“Они који пљачкају грађане БиХ за стотине милиона и за милијарде слободно можемо рећи, они не желе промјене ни изборног закона, ни изборног система, ни технике избора. Њима ово стање савршено одговора. Према томе треба сваком да буде јасно да они не желе да БиХ уђе у ЕУ2, каже Бранко Тодоровић из Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске.

У међувремену, Француска и Њемачка су представиле приједлог унутрашњих реформи и план у коме се наводи 2030. година као циљни датум за пријем нових чланица у групама, умјесто пријема свих кандидата, јер би се тиме задржао принцип напретка на основу заслуга.

Шта о томе мисле они који усвајају законе:

“Хајте да се не бавимо идејама, да се бавимо суштинама и реалношћу”, каже Сања Вулић, посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.

А реалност је:

 “Наш највећи пролем је што ми не усклађујемо довољно брзо наше законодавство са законодавством ЕУ, што не уносимо европске праксе и стандарде довољно ефикасно у наш систем.  Све док то не урадимо крајње ефикасно да имамо европска правила, европске стандарде, што значи европске плате и европске пензије, али значи и европска одговорност у којој се не може десити да наш политичар купује за потребе јавних институција зграду од свог кума. То је немогуће у ЕУ да се деси”, истиче Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у Представничком дому ПС БиХ.

Француско-њемачки план требало би да буде основа за дебату 27 лидера ЕУ на самиту почетком октобра у Гранади у Шпанији. Међутим, неки аналитичари сматрају да не постоји стварна воља за проширењем, те да је геополитика разлог зашто се ове земље желе задржати у зони европског утицаја.

“Апсолутно не постоји поатоји политичка воља, било какви датуми, то се само користи за одржавање температуре, да се те земље држе још увијек под контролом, а један од тих механизама и берлински процес, због тога су се супротставили Отвореном Балкану. То је (Отворени Балкан) аутохтона идеја штитећи инетересе тих земаља, а берлински процес је интерес прије свега Савезне Републике Њемачке”, каже Зизад Бећировић из Института ИФИМЕС у Словенији.

“То уствари говори о томе да је сам процес проширења у дубокој кризи и да он не постиже резултате какве је постизао. Из тог разлога је и ова група стручњака франсуско њемачких изашла са приједлозима који се могу интерпретирати на различите начине, али у својој основи они захтјевају од ЕУ прије свега политичку одлуку да ли жели да се прошири и да се припреми за проширење”, сматра Ади Ћеримагић из Иницијативе за европску стабилност у Берлину.

Да ли и када ће се то десити зависи прије свега од политичке динамике и политичких процеса у самој ЕУ, а при томе не треба заборавити да Европску унију очекују избори за Европски парламент следеће године, истичу аналитичари.

(БН) Фото: Илустрација