Od BiH bolje kotira Ukrajina u kojoj se vodi rat

Naše vlasti vole da se hvale, pa tako su im puna usta kako BiH donosi evropske, reformske zakone. Međutim, izvještaj koji je objavila Evopska komisija za period 2022/2023 predstavlja šamar otrežnjenja. Naime, BiH je ubjedljivo najmanje uradila od svih deset zemalja koje su na evropskom putu. Bolje se kotira čak i Ukrajina u kojoj se vodi rat.

Bosna i Hercegovina 24.09.2023 | 19:33

“Svi oni zakoni koji su usvojeni oni su manjkavi, iako su i od strane EU i međunarodnme zajednice ocijenjeni kao slabi, koji će se morati i dalje reformisati i prilagođavati evropskim standardima, tako da mislim da je bila velika iluzija povjerovati u to da su naše političke snage spremne da urade te reforme koje će nas približiti EU”, smatra politički analitičar Tanja Topić.

“Oni koji pljačkaju građane BiH za stotine miliona i za milijarde slobodno možemo reći, oni ne žele promjene ni izbornog zakona, ni izbornog sistema, ni tehnike izbora. Njima ovo stanje savršeno odgovora. Prema tome treba svakom da bude jasno da oni ne žele da BiH uđe u EU2, kaže Branko Todorović iz Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske.

U međuvremenu, Francuska i Njemačka su predstavile prijedlog unutrašnjih reformi i plan u kome se navodi 2030. godina kao ciljni datum za prijem novih članica u grupama, umjesto prijema svih kandidata, jer bi se time zadržao princip napretka na osnovu zasluga.

Šta o tome misle oni koji usvajaju zakone:

“Hajte da se ne bavimo idejama, da se bavimo suštinama i realnošću”, kaže Sanja Vulić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu PS BiH.

A realnost je:

 “Naš najveći prolem je što mi ne usklađujemo dovoljno brzo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, što ne unosimo evropske prakse i standarde dovoljno efikasno u naš sistem.  Sve dok to ne uradimo krajnje efikasno da imamo evropska pravila, evropske standarde, što znači evropske plate i evropske penzije, ali znači i evropska odgovornost u kojoj se ne može desiti da naš političar kupuje za potrebe javnih institucija zgradu od svog kuma. To je nemoguće u EU da se desi”, ističe Branislav Borenović, poslanik PDP-a u Predstavničkom domu PS BiH.

Francusko-njemački plan trebalo bi da bude osnova za debatu 27 lidera EU na samitu početkom oktobra u Granadi u Španiji. Međutim, neki analitičari smatraju da ne postoji stvarna volja za proširenjem, te da je geopolitika razlog zašto se ove zemlje žele zadržati u zoni evropskog uticaja.

“Apsolutno ne postoji poatoji politička volja, bilo kakvi datumi, to se samo koristi za održavanje temperature, da se te zemlje drže još uvijek pod kontrolom, a jedan od tih mehanizama i berlinski proces, zbog toga su se suprotstavili Otvorenom Balkanu. To je (Otvoreni Balkan) autohtona ideja štiteći ineterese tih zemalja, a berlinski proces je interes prije svega Savezne Republike Njemačke”, kaže Zizad Bećirović iz Instituta IFIMES u Sloveniji.

“To ustvari govori o tome da je sam proces proširenja u dubokoj krizi i da on ne postiže rezultate kakve je postizao. Iz tog razloga je i ova grupa stručnjaka fransusko njemačkih izašla sa prijedlozima koji se mogu interpretirati na različite načine, ali u svojoj osnovi oni zahtjevaju od EU prije svega političku odluku da li želi da se proširi i da se pripremi za proširenje”, smatra Adi Ćerimagić iz Inicijative za evropsku stabilnost u Berlinu.

Da li i kada će se to desiti zavisi prije svega od političke dinamike i političkih procesa u samoj EU, a pri tome ne treba zaboraviti da Evropsku uniju očekuju izbori za Evropski parlament sledeće godine, ističu analitičari.

(BN) Foto: Ilustracija