Фирме из БиХ хитно морају да бришу карбонске отиске

Производи из Босне и Херцеговине намијењени за европско тржиште од 2026. године биће оптерећени таксама за угљен диоксид (ЦО2). Ријеч је о отровном гасу од којег ЕУ прави оштар заокрет, а који је неизоставан дио у производњи електричне енергије у БиХ која се базира на термоелектранама на угаљ.

Република Српска 07.09.2023 | 20:00

Према томе, што је удио „прљаве“ енергије у неком производу већи, и намети на производ ће расти и то кроз утврђени карбонски отисак.

По логици ствари, највише ће бити погођени извозници струје, а затим и они којима електрична енергија има велико учешће у финалном производу.

Босна и Херцеговина има два избора. Један је да спроведе и имплементира ЕУ ЕТС шему и сама опорезује своје привреднике или да то уради Европска унија на својим границама примјењујући „ЦБАМ“ механизам (Царбон Бордер Адјустмент Мецханисм).

Разлика је у томе што се у првом случају новац може расподијелити у развој обновљивих извора енергије, док у другом случају он остаје у Европској унији.

С обзиром да се датум примјене из дана у дан ближи, заинтересованост привредника је све већа.

У Бањалуци је одржан Енергетски форум „Ушедимо енергију“ који је организовала Унија послодаваца Републике Српске, гдје је ова тема била једна од оних која је привукла највећу пажњу присутних.

Тек нећемо бити конкурентни

Без обзира на модел, једна од фирми која ће бити погођена овим наметима је „РС Силицон Металлегхе“ из Мркоњић Града која прави силицијум метал, производ широке примјене који се користи од изградње соларних панела до хемијске индустрије па све до медицине.

Они су потпуно извозно орјентисани, а уједно су и један од највећих потрошача струје у земљи.

Троше 18.500 мегават сати мјесечно, а годишње и до 240.000 мегават часова.

Струју добијају од државних произвођача, који како смо већ рекли, производњу углавном базирају на угљу.

С обзиром на огромну потрошњу, инвестиција у неки обновљиви извор енергије попут соларних панела нема смисла, јер би им требале на стотине хиљада квадрата земље да их поставе.

Такође, ријеч је о неуправљивим изворима енергије која се не може користити у индустрији којој је неопходна константност у испоруци.

Директор Јелена Куриџа каже да компанија због великих промјена у цијени струје већ данас није конкурента, а да након увођења такси тек онда неће бити.

„Постаје све теже и теже. Цијене струје су промјењиве, субвенције иностраним конкурентима су велике, а овде не постоје. Нисмо у најсјајнијој ситуацији“, прича она.

Каже да још од 2020. године својим иностраним партнерима достављају обрачун карбонског отиска, односно мјеру укупних штетних гасова у својим производима.

Међутим, како појашњава, велики проблем је што су мјерења која се примјењују у РС неусклађена са оним што ЕУ тражи.

„То није нешто што ће тек доћи, већ нешто што већ постоји. Каснимо са сазнањима да се такве ствари дешавају, а већ сутра ћемо бити у обавези да плаћамо таксе“, каже она.

ЕУ није сигурна како да спроведе план

Урош Бојанић, из ЕФТ гроупе каже да је велики проблем што ни сама ЕУ није сигурна како планира да примјењује ове шеме.

Једино што је познато, додаје он, је да од 2026. крећу финансијске посљедице.

„Тренутна регулатива је врло нејасна. Ми у „ЕТФ“-у имамо читаве тимове у оквиру компаније и екстерне консултанте који се баве овом темом. Не постоји децидна регулатива како ће се све ово примјењивати и како ће се шта доказивати“, каже Бојанић.

Сматра да се на вријеме треба припремати на нове услове, а да је најбоља борба инвестиција у обновљиве изворе енергије.

Само тако ће произвођачи доћи до сертификата да им је производ направљен из чисте енергије.

Према ријечима директора Електропривреде Репуиблике Српске (ЕРС) Луке Петровића, они се труде да повећају удио обновљивих извора енергије, али да конкретне подршке нема.

„Ми немамо подршку Европске уније.  Нити један грант за изградњу постројења из обновљивих извора нисмо добили, а то желимо. Међутим, не можемо то финансирати из властитих извора. Потребни су нам добри кредитни аранжмани“, сматра Петровић.

Тамо и гдје постоји неки вид подршке, процедуре су јако компликоване, додао је он.

У министарству енергетике и рударства кажу да су посвећени енергетској транзицији.

Ђокић: Заџаћемо новац и инвестирати у ОИЕ

Министар Петар Ђокић каже да се БиХ опредијелила за ЕТС шему која треба да се имплементира кроз Национални енергетски климатски план за БиХ који је у изради.

„Врло смо активни у свим процесима и ниједан нисмо подцијенили. Посвећени смо енергетској транзицији. Након што усвојимо план, примјенићемо модел ЕУ ЕТС шеме, а новац који прикупимо ћемо задржати у земљи и реинвестирати у подршку развоју обновљивим изворима енергије, енергетску ефикасност. На томе вриједно радимо“, каже министар.

Он потврђује да смо се обавезали на поштивање бројних конвенција које предвиђају гашење постројења на фосилна горива, али да се тренутно и сама Европа, због посљедица сукоба у Украјини, од истих окреће.

„Прича да је неопходно гасити термоелектране је апсолутно неодржива и код најразвијенијих европских држава које су те стратегије наметале. Очито је да притисак да се термоелектране на угаљ потискују из производње има много већу политичку позадину а много мање климатску. Ипак, Европа неће мијењати свој курс који је заузела, а ми немамо снаге да се томе одупремо, и то морамо да слиједим, али и да водимо рачуна о себи и заштити својих интереса“, казао је Ђокић.

Из Европске уније, свјесни изазова који долази, нуде помоћ.

Поручују да спремају велики пакет који ће се називати Нови план раста за државе Западног балкана.

„Велики дио тог пакета ће бити усмјерен на привреду и помоћ да се праве енергетске уштеде и енергетску транзицију у области обновљивих извора и енергетске ефикасности. Обавезе које су потребне су преузете потписивањем уговора и докумената из енергетске заједнице. Чекамо да се испоштују те обавезе и донесу регулативе и законодавство које ће омогућити како транзицију тако и инвестиције“, казао је Шеф за сарадњу делегације ЕУ у БиХ Стефано Елеро.

(Цапитал)