У неповрат отишли милиони пласираних кредита ИРБ-а

Република Српска ће изгубити милионе марака које је Инвестиционо развојна банка РС пласирала кроз кредите, зато што се они неће моћи наплатити из вриједности некретнина пропалих предузећа у стечајном поступку, због судских одлука којима се забрањује њихова продаја. Истовремено, Републичкој управи за геодетске и имовинско правне послове РС, наређује се да упише чињеницу судског спора, коју је раније глатко одбила.

Република Српска 17.08.2023 | 13:49

Клијенти који кредите не враћају, прво су судским путем затражили поништавање уговора о кредиту па основу незаконитих одобрења у вријеме када их је потписивала директорка без овлашћења и мандата Снежана Вујнић, сада су пронашли правни начин да зауставе намирење државе и банке кроз продају имовине коју су заложили као гаранцију отплате, кроз захтјев за брисање хипотеке као незаконите.

Ово је само један у низу проблема који је настао у четворогодишњем незаконитом директоровању Снежане Вујнић на челу ИРБ-а, која је незаконито потписала на десетине милиона марака вриједних кредита у периоду од 2016. до 2020. године, када је обављала ову функцију, а на њу није била ни именована нити је била у статусу вршиоца дужности.

Један од таквих случајева је и онај који се тиче кредита пропале сластичарне “Пингвин”, у власништву Славице Гребенар, која је преко суда прво затражила поништавање уговора у кредиту, а онда тражила и добила судску одлуку којом се на њене заложене некретнине мора уписати чињеница судског спора, те брисање хипотеке као незаконите. Њен захтјев је Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове првобитно одбила, али је Окружни суд утврдио да је та одлука била незаконита.

Тако је Окружни суд у Бањалуци, 27. априла и 18. маја ове године, уважио двије тужбе Славице Гребенар и наредио РУГИПП-у да јој надокнади 750 КМ трошкова за управни поступак и утврђује да су јој повријеђена права јер “при одлучивању није вођено рачуна о заштити ње као подносиоца захтјева”.

“Поступак пред Окружним привредним судом покренут је ради оспоравања наводно неоснованог потраживања Фонда за развој и запошљавање којим управља ИРБ, а не ради утврђивања спорних стварних права на непокретностима, што представља један од основа за упис забиљежбе, уз закључак да чињеница која је предмет спора није једна од оних чији се упис врши”, наводи се у пресуди од 15. маја.

Двадесетак дана раније, овај суд пресудио је у корист Славице Гребенар и износи да је дошло до неправилне примјене Закона о општем управном поступку, о земљишним књигама и да је чињенично стање непотпуно и неправилно утврђено.

“Упис забиљежбе спора може се дозволити у случајевима када је повријеђено земљишно књижно право, што се у конкретном случају није догодило, зато што се тражи да тужилац, који није уписан као власник некретнина, изврши брисање заложног права које су предмет обезбјеђења уговора.

Тужитељица посебно истиче, да је у предметној тужби тражено да се изврши брисање хипотека, па имајући у виду да је то стварно право на ствар, да су неосновани наводи првостепеног органа, да предмет спора пред Окружним привредним судом у Бањалуци није једна од чињеница чији се упис забиљежбом врши”, наводи се у пресуди.

Адвокат Дин Тешић чија је канцеларија специјализована за банкарско правне послове и који заступа Славицу Гребенар, рекао је за еТрафику да је Окружни суд у Бањалуци усвојио наводе да је Републичка управа за геодетско и имовинско правне односе РС незаконито одбила да упише чињеницу постојања спора на непокретностима у власништву његове клијенткиње, те поништила спорне акте.

“Од почетка процеса смо имали непрестане притиске да до уписа спора не дође и да банка може несметано да располаже некретнинама наше клијенткиње. Ово су прве коначне одлуке у овој правној ствари, а очекивати је да и друге наше наводе о незаконитим уписима хипотеке Инвестиционо развојне банке Републике Српске и Нове банке а.д Бањалука, суд усвоји и поништи спорне уписе, како се ради о ништавим правним пословима који се протеком времена не могу оснажити.

Не сумњамо да оваква врста спора ће свој коначан епилог добити тек пред Врховним судом Републике Српске или пред Европским судом за људска права у Стразбуру”, каже Тешић.

Незаконито потписивање кредита од стране Снежане Вујнић коштало је до сада буџет Републике Српске најмање 125 милиона марака, колико се терети да је ‘извукла’ преко ИРБ-а у Бобар банци, због чега је била ухапшена 2016. године, на самом крају мандата, који је трајао од 2011. године.

Међутим, одмах након изласка из притвора, власти Републике Српске враћају је на ову функцију на којој остаје више од четири године (до краја 2020), иако није била званично ни именована нити у статусу вршиоца дужности.

Када су новинари еТрафике прошле године затражили од новог руководства ИРБ-а рјешење о њеном именовању на други мандат и захтијевали да се примјерак одлуке достави уз одговор, овај документ као и прецизне датуме именовања и разрјешења нису добили.

Након 2016. године, Вујинићева није имала овлашћење за заступање, па самим тим ни права да потпише нити један документ у овој банци. Упркос томе, преко ове банке пласирани су милиони марака кредита и сви они данас могу бити предмет спора, ако се неки од клијената позове на правни основ незаконитог потписивања.

Велики дио новца пласиран је на кредите фирмама блиским властима, а многе од њих добиле су средства иако су биле пред гашењем, попут “Пингвина”, који кредит није вратио, а њихова одбрана у Захтјеву за поништавањем дуговања, заснива се управо на чињеници да је одлука о кредиту ништавна јер је његов пласман потписала особа без овлашћења.

Иначе, Славици Гребенар, један од кредита одобрен је у периоду када Вујнићка није имала овлашћења да га потпише, а њен адвокат тврди да је уговор ништаван и због незаконито обрачунате промјенљиве каматне стопе. Он тврди да су кроз анализу кредита Фонда за развој и запошљавање Републике Српске а.д. Бањалука, којим управља Инвестиционо развојна банка Републике Српске, утврдили да се ради о ништавом правном послу због незаконитих одредби везаних за промјенљиву каматну стопу.

Према његовим ријечима, одређене банке, не само ИРБ РС, уговарају обрачунски модел годишње каматне стопе од 360 дана, примјењујући незаконито француски и њемачки декурзивни модел обрачуна камата супротно одредбама Агенција за банкарство Републике Српске, која својом одлуком одређује као једини могући модел обрачуна камата енглески од 365/366 дана.

Ово је омогућило незаконито присвајање десетина хиљада марака на годишњем нивоу и то тако што неке банке у вријеме одобреног мораторијума обрачунавају клијентима погођеним економском кризом неосновано и законску затезну камату, а не обрачунавају тачан курс ЕУРИБОР-а, већ га заокружују на прву сљедећу позитивну кварталну бројку, супротно уговору и императивним нормама.

Осим ових чињеница, које су истакнуте у споровима, заступник није имао овлаштења за заступање ИРБ РС у времену закључења уговора, због чега су раније пред судом затражили да се поништи уговор и брисање заложног права на непокретностима које су биле предмет обезбјеђења, а сада су у поступку да то и остваре.

Иначе, Врховни суд Републике Српске потврдио је раније став нижих судова да су овлаштења након истека мандата техничке природе и да је дјеловање ограничено на послове у оквиру тзв. техничког мандата, а то значи да се не могу доносити акти којима се намећу права и обавезе другим субјектима.

У конкретном случају, акти донесени након истека мандата су незаконити и да је трајање мандата члану управе (директору) одређено бројем година, мјесеци или дана. Истеком посљедњег дана трајања тако одређеног мандатног периода, он или она престају бити члан управе, а радње које предузимају не могу се сматрати радњама члана управе.

(етрафика)