Уништене њиве: Мјештани тужили ХЕ на Требишњици

Власници парцела у Дабарском и Фатничком пољу, која се налазе између Билеће и Берковића, тужили су Хидролектране на Требишњици за накнаду штете, која је причињена на земљишту, а која је настала као посљедица изградње тунела Фатничко поље - акумулација Билећа. 

Република Српска 11.08.2023 | 20:51

Један број власника парцела у Фатничком и Дабарском пољу тврди да су Хидроелектране на Требишњици пуштајући воду из новоизграђеног тунела за додатну акумулацију воде из Билећког језера, потпуно уништиле њихове плодне оранице од којих су живјели, а да за претрпљену штету немају ништа или примају симболичне накнаде 

- Имали смо неку мизерну ренту, то је било понижење. Сада та рента не вриједи ништа,  а земљишта нема. Ја сам се жалио и тражио адекватну надокнаду, али надлежни неће да чују, каже Радослав Куљић, власник земље у Фатничком пољу.

И Неђо Попара упозорава да је земљиште уништено И да накнаду на конту сијена је мизерно. 

- Живјели смо од тог земљишта, то је плодно, све повртларске културе и житарице је успјевало, као у Попову пољу јер је утицај медитеранске климе. Све је успијавало, а сада има само сјено. Уништено, најквалитетнији слој земље је скинут  и остаје само камен, неупотребљиво земљиште, каже Попара. 

Правни заступник мјештана каже да је ХЕТ својим радњама плодно земљиште учинио неплодним и практично управља земљиштем које није у власништву тог предузећа, а да у исто вријеме власници земља биљеже губитке од 3 до 5 хиљада марака годишње, а добијају накнаду од 100 марака по дунуму годишње.

-ХЕТ је направио резервну акумулацију на приватним посједима и користи приватне посједе да би створио вјештачко језеро и допуњавао Билећко језеро, а сами мјештани не могу да користе земљиште у сврхе и своја добра да би привредили себи. То су биле све оранице, види се из власничких листова. ХЕТ је ту направио неплодно земљиште држећи воду већи број мјесеци него што је требао и не може се том ситуацијом користити. Када ти својим радњама направиш неплодно земљиште и исплаћујеш 100 марака по дунуму годишње, каже Дин Тешић, правни заступник власника земље. 

Тешић наводи да је цијена земљишта која се нудила до експропријације око тунела који се налази на том мјесту прије 16 година била 8,60 КМ по метру квадратном, која сада није прихватљива и да се то земљиште сада креће између 15 и 20 марака.

(БН)