Закон о страним агентима удаљава БиХ од ЕУ

Усвајање закона у Народној скупштини Републике Српске, који се популарно зове закон о страним агентима, који ће се на посланичким клупама наћи у наредном периоду, могао би Босну и Херцеговину додатно удаљити од Европске уније.

Наиме, у Грузији је прије неколико дана, упркос масовним протестима грађана, усвојен сличан закон, а Жозеф Борел, високи представник ЕУ за спољне послове и безбједност, рекао је да би његова примјена могла земљу удаљити од ЕУ.

"Како ће се Грузија даље кретати, у вашим је рукама. Ми позивамо власти Грузије да овај закон повуку", рекао је јуче Борел. Слично упозорење издао је и Оливер Вархељи, европски комесар за проширење ЕУ. Министри спољних послова Литваније, Летоније, Естоније и Исланда позвали су власти Грузије да одустану од овог закона, за који кажу да би земљу вратио у прошлост и удаљио од ЕУ.

Када је ријеч о закону у Српској, ЕУ је у неколико наврата позивала власти да од њега одустану, такође истичући да би он могао да утиче на европске интеграције. Више међународних организација је у анализи закона оцијенило да су многе одредбе формулисане тако да онемогуће рад критички настројених невладиних организација, иако је формално закон представљен као да само жели да повећа транспарентност.

Петер Стано, портпарол Европске комисије, изјавио је приликом расправе о нацрту овог закона да је ЕУ озбиљно забринута најавама његовог усвајања и позвао народне посланике да га не усвоје.

"Поштовање људских права, слобода изражавања, слобода медија и плурализам, као и окружење које омогућава организацијама цивилног друштва да слободно дјелују, кључни су стубови демократског друштва. Изражавамо жаљење због недавног ступања на снагу измјена и допуна Кривичног закона Републике Српске, којима се поново уводе кривичне казне за клевету, које су наметнуле непотребна и несразмјерна ограничења независним медијима и цивилном друштву, те представљају корак за жаљење и неоспоран велики корак уназад у заштити основна права. Они су у супротности са очекивањима која су пратила давање статуса кандидата за чланство у ЕУ", рекао је он.

И Мисија Организације за европску безбједност и сарадњу у БиХ је озбиљно забринута усвајањем овог закона, а Брајан Агелер, шеф мисије, недавно је изјавио да би овај закон озбиљно угрозио основна људска права.

"Закон веома отежава, ако не и чини немогућим организацијама цивилног друштва да сарађују са међународним организацијама, укључујући ОЕБС, или да раде на било ком питању људских права. Као држава чланица ОЕБС-а, БиХ се обавезала да ће поштовати релевантне међународне стандарде људских права и опредјељења ОЕБС-а у погледу људских права", рекао је он.

И амерички званичници су недавно упозорили на опасности које би овај закон могао имати. Недавно је Елизабет Ален, подсекретарка у Стејт департменту САД за јавну дипломатију, "Независним" изјавила да ће њена земља помно пратити како ће се даље одвијати кораци у вези са овим законом, а према њеном мишљењу, ради се о сличном закону какав имају Русија и друге земље које су усклађене с руском политиком.

Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност рекао је да је ЕУ у извјештају из новембра прошле, али и марта ове године, јасно рекла да је тај закон и слични закони који су били у процедури не само у супротности с европским путем, него и у достизању европских стандарда. Иако је ЕУ, како је подсјетио, приликом додјељивања кандидатског статуса и одобравања почетка преговора изјавила да они нису одлучујуће утицали, нова ситуација с Грузијом показује да се ствари мијењају. Подсјетио је и да је ЕУ у фокус новог плана за раст ставила питања темељних људских права.

"Зато не би ником требало бити изненађење да овај закон и други слични закони буду адресирани у току имплементације плана за раст. На крају се све своди на питање колико је битно властима у РС одржавање европског пута у односу на ове законе које планирају да усвоје", рекао је он.

Игор Давидовић, бивши амбасадор БиХ у ЕУ из РС и предсједник невладине организације Демократски центар, која у уторак организује панел на ову тему, казао је "Независним" да би упозорење ЕУ Грузији требало да служи као опомена и доносиоцима законодавних одлука у РС.

"Нажалост, РС на себе преузима ауру кривице јер је ријеч о закону који долази у низу ауторитарних закона. Сви ће они отежати или потпуно елиминисати рад оних које власти оцјењују као непожељне.

Осим тога, то, нажалост, неће допринијети бољој слици демократских стандарда у РС и представља озбиљну препреку у покретању преговора БиХ с ЕУ", казао је он. Додао је да цивилни сектор реагује колико може, али да је евидентан одређен степен застрашености.

Александар Жоља, предсједник Хелсиншког одбора Бањалука, каже за "Независне" да се боји да ће овај закон, ако буде усвојен, не само удаљити БиХ од ЕУ, него би могао угрозити пословни амбијент у РС и БиХ, а можда довести и до враћања виза за грађане БиХ.

"Посљедице су озбиљне, на њих смо упозоравали и када се усвајао закон о криминализацији клевете. Они нису слушали ни нас ни међународну заједницу, некад се чини да то раде само да се инате. У сваком случају, мислим да се удаљавамо од ЕУ", рекао је он.

(Независне)