Лични интереси лидера у БиХ изнад непретка и реформи

- Власти у БиХ само приказују привид напретка и “реформског замаха”, док је стварни напредак у другом плану, нарочито у односу на интересе странака, личне интересе њихових лидера и све израженије ауторитарне тенденције и законе којима се ускраћују грађанске слободе.

 У цјелости је испуњен само један од 14 приоритета из Мишљења Европске Комисије о пријави Босне и Херцеговине за чланство у ЕУ и то онај који се односи на формирање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, који се ни не састаје, док је тек пет приоритета реализовано само парцијално, уз генерално погоршање по многим питањима која се тичу демократије, људских права и функционисања институција, показује анализа коју је провео Транспаренцy Интернатионал у БиХ.

Извјештај који анализира провођење реформи показује да је, од усвајања Мишљења 2019. године, БиХ назадовала у многим сегментима који су садржани у 14 приоритета из Мишљења Европска Комисије за чланство у ЕУ, а највише забрињава назадовање у области основих права, нарочито по питањима која се тичу стварања повољног окружења за, пружања гаранција и заштите новинара и финансирања РТВ сервиса.

Назадовање у многим областима

БиХ не само да је назадовала у појединим сегментима релевантним за испуњавање приоритета на путу чланства ЕУ, него су институције на свим нивоима покренуле процесе ускраћивања основних људских права чије посљедице ће трпити сви грађани, што је најјасније илустровано измјенама Кривичног законика Републике Српске које су у атмосфери линча, вербалних и физичких напада против новинара те кроз проблематичне процедуре, клевету поново препознале као кривично дјело у овом ентитету.

Сличне негативне тенденције видљиве су и у остатку земље, у виду нацрта закона о прекршајима против јавног реда и мира Кантона Сарајево, који би ако се усвоји под изговором борбе против лажних вијести, могао отворити простор за ограничење слободе говора и цензуру, разоткривши намјеру власти широм Босне и Херцеговине да сузбију критику и ућуткају грађане, медије, опозицију и невладине организације које указују на корупцију.

У области која се тиче демократичности и функционисања власти остварен је један приоритет који се односи на формирања Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, док је у осталим сегментима ова област значајно уназађена захваљујући политичким опструкцијама. Ту се прије свега мисли на проблем неспровођења одлука Уставног суда, те довођење у питање његових надлежности, пријетње потпуном обуставом дијалога са ЕУ и примјене ССП и блокирањем рада институција захваљујући политичким одлукама које долазе махом из Републике Српске.

Одређен напредак забиљежен је у области које се тичу управљања границама и капацитетима за  миграцијама док се усвајање измјена Закона о јавним набавкама БиХ често помиње као испуњавање једног од приоритета, иако ни ове измјене нису осигурале јачање надлежности и капацитета за  над јавним набавкама, што је суштина овог приједлога на ком инсистира ЕУ. Међутим, у области владавине права и борбе против корупције генерално је примјетно назадовање а кључни закони не само да нису још усвојени већ се покушавају усвојити рјешења која су лошија од постојећих.

У овом сегменту још увијек није усвојен Закон о  БиХ, а да је заштита појединачних интереса, а не напредак на европском путу основни циљ надлежних у БиХ најбезочније показује и експресна процедура усвајања измјена Закона о спречавању сукоба интереса РС, које заправо легализују одређене облике сукоба интереса, а које су наступиле након што је ТИ БиХ пријавио савјетника Предсједника РС Милана Тегелтију због сукоба интереса.

Средства за зграду УИО одобрена, закони не

Јучерашња одлука Вијећа министара БиХ које је, према писању медија, повукло нацрт закона о спречавању сукоба интереса у институцијама БиХ и нацрт закона о судовима БиХ док је донесена одлука о одобравању средстава за зграду УИО у Бања Луци, само потврђују наводе анализе и показују однос владајуће коалиције на нивоу БиХ према кључним реформама, које се већ годинама означавају као хитне.

Поред тога, предложена рјешења су показала и мањкавости, те тако нацрт закона о сукобу интереса  не обезбјеђује адекватан статус и независност Комисије и оставља широк простор за тумачење санкција за поједине прекршаје, док се кроз Закон о судовима настоји сузити надлежност Суда БиХ за процесуирање корупције и организованог криминала.

На то све, Закон о слободи приступа информацијама, који је у парламентарној процедури, не гарантује независност Жалбеног вијећа а његова примјена ће бити обесмишљена великим бројем изузетака.

Сви наведени примјери служе као показатељ да власти у БиХ само приказују привид напретка и “реформског замаха”, док је стварни напредак у другом плану, нарочито у односу на интересе странака, личне интересе њихових лидера и све израженије ауторитарне тенденције и законе којима се ускраћују грађанске слободе, саопштено је из ТИ БиХ.

(БН) Фото: Илустрација