Девастацијом ријеке Дрине извлаче се милиони КМ

Легални криминал и злоупотребе створиле су од ријеке Дрине елдорадо за извлачење шљунка који омогућава појединцима да се богате и уништавају јавно добро и то све пред очима јавности и одговорних институција.

Република Српска 30.06.2023 | 21:57

Штета, односно добит, зависно са које стране гледате, сада се већ мјери у милионима конвертибилних марака експлоатисаног материјала, тврде добро упућени активисти.

Дубока интересна мрежа која укључује разне компаније, појединце из локалних и виших власти, те незаинтересованост институција за заустављање криминала и уништавање природе, претворило је ову ријеку у машину за новац коју је тешко зауставити.

ДРЖАВНА ГРАНИЦА КАО СИВА ЗОНА

Као природна граница између БиХ и Србије, Дрина је савршено тло за злоупотребу закона и прописа који сами по себи нису јасно регулисани али ни спровођени.

Подручје Сребренице, Братунца, Зворника и Бијељине дуж којег протиче Дрина погодно је за илегалне шљункаре и њене власнике из више разлога: неприступачност самом терену око обале ријеке будући да су то углавном ненасељена, шумом и шикаром прекривена подручја, те су лако маскирана.

Други проблем јесте природна граница између двије државе, дакле уколико преко БиХ камиони извозе шљунак из србијанског дијела ријеке обје државе су одговорне али ниједна не реагује.

Трећи проблем јесте игнорисање локалних и ентитеских институција, Вода Српске, Министарства рударства и енергетике РС, начелника и градоначелника наведених локалних заједница. Да би разумјели комплексност и повезаност свих ових фактора и зашто је ово круг који је скоро немогуће прекинути, сваки од проблема треба понаособ анализирати.

Први проблем је неприступачност самог терена око и до ријеке Дрине. У поменутим мјестима савршено служи фирмама које се баве експлоатациом шљунка и пијеска. Из Републичке управе за инспекцијске послове, поред многобројних проблема наводе управо и овај.

Будући да се експлоатације не обављају на истој адреси, већ се локалитети мијењају, инспекторату је отежано праћење на којим локацијама и парцелама се тренутно врши дислокација како би се могла планирати контрола. Такође, Републичка водна инспекција тренутно располаже са само шест инспектора који надзором обухватају цијелу РС.

Додатни проблем чини и то што је Дрина природна граница између БиХ и Србије, те представља „сиву зону“ нарочито када су у питању илегалне шљункаре. Дислокација материјала се врши из земљишта које је катастарски заведено у Србији, али се одвози преко БиХ.

Вода је општедруштвено добро, међутим скоро три деценије у БиХ свједочимо девастацији уз подршку политичких моћника, а зарад профита појединаца.

НЕМАР ИНСТИТУЦИЈА

Активиста Душан Аћимовић, из Удружења Стоп нелегалним шљункарама на ријеци Дрини, тврди да су грађани више пута контактирали Републичку управу за инспекцијске послове, али узалудно.

Аћимовић  се активно укључио у ову проблематику јер му је цјелокупна имовина усљед нелегалне експлоатације шљунка угрожена. Тешки камиони с тим теретом пролазе на три, четири метра од његове куће, усљед чега су се појавила видна оштећења на кући, а прашина и бука су константни.

„Дође водопривредни инспектор из Бањалуке или Бијељине и каже да није његова надлежност јер припада Србији. А када их питамо зашто не заустављају камионе и питају их гдје су натоварили шљунак, и да покажу царинску декларацију, они одговарају да је немогуће јер је иста држава. Па ако је иста држава зашто онда ви не можете учинити ништа“.

Из Инспектората тврде другачије. Кажу да је тешко стати у крај нелегалним копачима шљунка због честе промјене локација и истичу да би им од великог значаја била већа ангажованост грађана који би пријављивали сумњиве радње.

Међутим, овај апел звучи иронично с обзиром да активисти и грађани из Зворника константно упозоравају на овај проблем, пријавама али и кроз јавне акције.

„У пријавама се често наводи да се у одређеном водотоку врши нелегална експоатација не наводећи ближу локацију, што за посљедицу има да инспектор проведе и по неколико сати тражећи локацију, а обично за то вријеме лица која обављају нелегалне радње сазнају да је инспектор на терену и удаље се са водотока” – истичу у Републичкој управи за инспекцијске послове.

БЕЗ КОНЦЕСИОНИХ УГОВОРА

Активисти, с друге стране, тврде да је  трећи и најважнији проблем управо пребацивање одговорности, нетранспарентност, незаинтересованост као и саучесништво локалних и етнитетских јавних институција.

Према тврдњама активиста број илегалних шљункара је непознат, процјењује се на преко 20, док тек 7 има склопљене уговоре. У 2023. години ЈУ Воде Српске је склопила тих седам уговора за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока са правним лицима.

Чак три уговора су потписана са фирмом „ДМС Цомпанy“ за извођење ових радова на Дрини на подручју Бијељине. Милан Дакић (ДНС) посланик у Народној скупштини Републике Српске оснивач је ове фирме, а према тврдњама активиста исту је преписао на своју мајку од 70 година како би формално спријечио сукоб интереса.

Прије него је постао посланик у Народној скупштини Републике Српске Дакић је дуги низ година био одборник у градској скупштини Бијељина. Том приликом је, како наводи магазин Журнал, склапао уговоре остваривши профит преко 3,5 милиона марака.

Синдикална организација ЈУ “Воде Српске” је  2016. године упутила допис државној Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције у којем су оптужили Милана Дакића и директора Воде Српске, Милана Крекића за тешке коруптивне радње, потписивање милионских уговора који су се обављали нетранспарентно, без поштовања обавеза и временских рокова, као и других обавеза наведених у уговору.

Посљедице ове пријаве још су непознаница за јавност. Како и зашто ово јавно предузеће још увијек склапа уговоре са овом фирмом остаје нејасно.

“Кесо градња” једна је од фирми која годинама потписује вишемилионске уговоре са Градом Зворником за градњу водосистема, за изградњу и реконструкцију градске водоводне и канализационе мреже.

Иронично, на подручју Зворника ова иста фирма врши и уништавање водотока. Својим шљункарама на обали ријеке Дрине, “Кесо градња”, иза себе оставља јаме, отпад, уништено ријечно корито, приобално подручје и путеве, истичу активисти из Зворника.

“Он је прекопао на десетине хектара пољопривредног земљишта и то све под покрићем јавног предузећа Воде Српске. Издају му уговор на шест мјесеци или годину и онда он на основу тог покрића копа гдје му падне на памет” – прича Душан Аћимовић.

Активисти су потписивали петицију и предали је у Полицијску управу Зворник, међутим то није изазвало никакву реакцију. “Образложење је било да и ако би заплијенили шљунак немају гдје да га депонују, па су само возила заустављана и евидентирана али су шљункаре и даље радиле“, подсјећа Аћимовић.

И док инспектори и грађани упозоравају на хитност ситуације, из установе Воде Српске одговарају службено:

“За све уговоре о уређењу ријечних корита, дислокацији и вађењу материјала из водотока Републике Српске, које Јавна установа Воде Српске потписује са изабраним извођачима радова по јавном позиву, постоје елаборати према којима се изводе радови, као и стручна лица испред Јавне установе која прате реализацију предметних радова. У случају да стручна лица утврде да извођач радова крши одредбе уговора, Јавна установа Воде Српске предузима законске процедуре за санкционисање таквих случајева”.

Како наводе из ове установе ријетки су случајеви када се дешава да правно лице крши одредбе уговора. Ако се то деси Воде Српске – кажу – благовремено одреагују.

Илегалне шљункаре остављају иза себе копове на пољопривредним парцелама, неадекватно третирано земљиште након извођења радова, копају на недозвољеним дубинама. Један такав локалитет се налази у Козлуку.

ПОСЉЕДИЦЕ НЕКОНТРОЛИСАНОГ КОПАЊА

“Дрина никад није раније плавила овдје. Ево сад посљедњих неколико година ово поплави по три-четири пута у години. Једном је комшији кућу поплавило, мени је дошло до самих врата. Ове све њиве и усјеви су били под водом, велика је штета настала. Поред тога грађани бацају смеће у ове јаме гдје се некад копало” појашњава становник чија се кућа налази стотињак метара од извођења радова у Тршићу.

По снимцима из зрака јасно је да никакав закон овдје не вриједи и да је прешутно копачима одобрена експлоатација шљунка.

МАЛЕ КАЗНЕ

Локална заједница шути. Из Градске управе Зворник нисмо добили одговор на питања који су њихови планови за рјешавање проблема великог броја шљункара, те зашто је дозвољено предузећу “Водовод и комуналије” да смеће одлаже у некадашње јаме шљункара умјесто на депонију “Црни Врх” како је и предвиђено.

Проблем се не рјешава ни на ентитетском нивоу, очекивања такођер нису испуњена. Из Инспектората наводе како они свој дио посла обављају али да је додатна отежавајућа околност у њиховом раду чињеница да су неки кажњавани субјекти тражили судско одлучивање о изреченим новчаним казнама.

Казна за правно лице износи 10.000 КМ, а за одговорно лице у правном лицу 2.000 КМ. Догађало се да суд рјешавајући по захтјеву кажњеног лица, потврди да је привредни субјект прекршио закон, да је инспектор правилно утврдио чињенично стање и изрекао казну, али изрицањем умањене казне или само условне пресуде од стране суда, окривљени у пракси нису сносили адекватне посљедице.

ЗАЧАРАНИ КРУГ

Напади и притисци којима су грађански активисти изложени указују на то колико је нелегално шљунчарење исплативо. Аћимовића  је 2. фебруара прошле године у близини његове куће у МЗ Тршић вербално напао власник шљункарског предузећа из Зворника, а један од активиста је био изложен притисцима својих надређених у Полицијској станици Зворник због учешћа на Уличној акцији у Бијељини  2021. године.

Како је могуће да постоји толики број илегалних шљункара на ријеци Дрини? Одговор је јасан али поражавајући. Пребацивање одговорности надлежних институција, с појединцима који гледају да извуку личну корист, као и оних који из своје незаинересованости воле да зажмире пред очигледним проблемима, довело је до ове ситуације.

Зачарани круг са много интереса, нажалост није могуће прекинути само иницијативама грађана. Вријеме је да институције преузму одговорност, прије него се стрепње становишта о поплавама, ријечном промору  и пољопривредним катастрофама обистине.

(Инфорадар)  Фото: Емир Алиспахић