Посљедња линија одбране од банкрота: Новац за крпљење буџета и спољног дуга траже и од грађана?

- Из Владе Српске најављују да ће ускоро уредити правилнике и уредбе да би стимулисали оне који новац депонују на банковне рачуне или у сламарице - да улажу у модерне облике инвестирања.

Депозити грађана у банкама већи су од 14 милијарди марака. Из године у годину расту, док истовремено заинтересованост за куповину хартија од вриједности није велика.

Економисти сматрају да су различити разлози зашто је то тако. Изгубљено повјерење крајем деведесетих у вријеме приватизације тешко је повратити.

"Повјерење које су грађани дали у том периоду није награђено у виду дивиденде, у виду неког капиталног раста", истиче економиста Саша Стевановић.

Из Владе најављују да ће, уредбама, ускоро покушати да подстакну становништво да купује обвезнице и акције, извјештава РТРС.

"Да неко узме обвезницу у Републици Српској, била би му камата 100 или 200 одсто већа него што су депозити", истакао је премијер Републике Српске Радован Вишковић.

Економисти предлажу појефтињење административних трошкова и смањење одређених процедура у трговању хартијама од вриједности.

"Тај мали административни трошак подразумијева уколико се одлучите да продате ХОВ то мора да буде јефтино, само тако ћете стимулисати грађане да дио свог новца дају у обвезнице", додао је Стевановић.

Нико не очекује да ће уредбе из области хартија од вриједности преко ноћи промијенити свијест грађана, али би требало да значи корак напријед. Сви су сагласни да је, ипак, најзначајније обезбиједити да становништво од мјесечне зараде може издвојити дио новца за хартије од вриједности.

(Независне)