УН писале властима Српске: Повуците спорни закон!

Специјални извјестиоци за права на слободу мишљења изражавања, мирног окупљања и удруживања Уједињених нација (УН) обратили су се писмом властима Републике Српске у којем захтјевају да нацрт закона по којем је предвиђена криминализација клевете буде повучен са засједања Народне скупштине Републике Српске.

Република Српска 15.03.2023 | 14:20

Уз захтјев да власти РС одустану од уврштавања клевете у систем кривичног права, они су објаснили зашто овај потез није у складу са најбољим праксама и важећим међународнима препорукама.

На почетку свог писма они су истакли да је БиХ пружила добар примјер остатку региона када је прије 20-ак година декриминализовала клевету, те је наглашено да би поново криминализовање клевете довело до назатка у стању људских права. 

Преносимо остатак писма:

"Криминализација клевете може имати негативан учинак на ситуацију са људским правима у земљи, нарочито на слободан и инклузивни политички дискурс, на право на тражење, добијање и ширење информација, те на слободу штампе. Усвајање ових измјена и допуна представљало би велики назадак у правном оквиру за заштиту слободе изражавања у Босни и Херцеговини. Такође, предложени амандмани били би у супротности са глобалним трендом декриминализације клевете, што укључује и европски регион, гдје је неколико држава чланица ЕУ и држава са кандидатским статусом за ЕУ укинуло кривичну клевету, или су подузеле кораке ка њеном укидању. Екселенцијо, због тога позивамо власти у Вашој земљи да пажљиво преиспитају ове измјене и допуне, те да осигурају поштивање слободе изражавања у Босни и Херцеговини.

"Криминализација клевете може имати негативан учинак на ситуацију са људским правима у земљи, нарочито на слободан и инклузивни политички дискурс, на право на тражење, добијање и ширење информација, те на слободу штампе. Усвајање ових измјена и допуна представљало би велики назадак у правном оквиру за заштиту слободе изражавања у Босни и Херцеговини. Такође, предложени амандмани били би у супротности са глобалним трендом декриминализације клевете, што укључује и европски регион, гдје је неколико држава чланица ЕУ и држава са кандидатским статусом за ЕУ укинуло кривичну клевету, или су подузеле кораке ка њеном укидању. Екселенцијо, због тога позивамо власти у Вашој земљи да пажљиво преиспитају ове измјене и допуне, те да осигурају поштивање слободе изражавања у Босни и Херцеговини.

Прије него укажемо на конкретна питања у вези са предложеним измјенама и допунама Кривичном законику, желимо изложити међународни оквир који покрива слободу изражавања. Чланом 19. Међународног пакта о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР)1 одређено је да „сви имају право задржати своја увјерења без мијешања са стране”, те да “сви имају право на слободу изражавања; то право обухвата слободу тражења, примања и ширења информација и идеја сваке врсте, усмено, писмено, тиском или умјетничким обликом, или којим другим средством према свом личном избору и без обзира на границе”. Ово право не обухвата само размјену информација које су повољне за некога, већ такође и оне које су критичне, шокантне или увредљиве.

Ограничења на право на слободу изражавања морају бити усклађена са захтјевима из Члана 19(3)., односно морају бити утврђена законом и морају испуњавати неки легитимни циљ, те морају бити нужна и сразмјерна ради (а) поштивања права или угледа других, и (б) заштите државне сигурности, јавног реда (ордре публиц), или јавног здравља или морала. На Држави је терет доказивања да покаже да су таква ограничења у складу са Пактом. Комитет за људска права је подсјетио да се не смије обрнути редослијед у вези између права и ограничења, односно између норме и изузетка.

Пошто ограничавају право на слободу изражавања, закони о клевети подлијежу уско дефинисаним захтјевима из Члана 19(3). У складу са захтјевом за легалност у Члану 19(3)., није довољно да се ограничења на слободу изражавања формално донесу као домаћи закони или прописи. Ограничења такође морају бити довољно јасна, приступачна и предвидива. Захтјев за постојање нужности у Члану 19(3). подразумијева процјену сразмјерности ограничења, у сврху осигуравања да су ограничења „усмјерена на одређени циљ и да не задиру на непримјерен начин у права циљаних лица“. Мијешање у права трећих лица настало на тај начин такође мора бити ограничено и „оправдано у погледу интереса који подржавају овакво нарушавање“. Ограничења морају бити „инструмент са најмањим нарушавањем међу инструментима којим се може постићи жељени резултат“.

Комитет за људска права је нагласио да закони о клевети „не смију, у пракси, служити за гушење слободе изражавања“, као и да Државе требају размотрити декриминализацију клевете. Комитет је потцртао важност пажљиве израде закона о клевети, како би се осигурала пуна усклађеност са Чланом 19(3). Ово укључује избјегавање претјераних казнених мјера, као и ваљане одбране, укључујући и јавни интерес у овој материји и одбрану истине. Комитет је такође нагласио да примјену кривичног права треба омогућити само у најозбиљнијим предметима, те да служење затворске казне никад није одговарајућа казна.

Пракса у Државама је показала да се закони о кривичној клевети често користе против новинара, политичких противника, бранилаца људских права и других лица која су критички настројена према дужносницима и политикама власти. Тужилачке овласти Државе се заправо користе како би се ућуткала легитимна политичка критика. Закони о клевети никад се не требају користити да би се спријечило критиковање јавних личности.

У нашем извјештају Вијећу за људска права о „Дезинформацијама и слободи мишљења и изражавања“, потврдили смо да се „кривично право треба користити само у веома изузетним и најгорим околностима подстицања на насиље, мржњу или дискриминацију. Закони о кривичној клевети представљају насљеðе колонијалне прошлости и за њих нема мјеста у модерним демократским друштвима. Треба их укинути“2. Слично томе, у извјештају Вијећу за људска права о „Јачању слободе медија и безбједности новинара у дигиталном добу“, потврдили смо да „Државе требају укинути кривичну клевету и подривачке законе о клевети, као и законе који криминализирају критику државних институција и дужносника. Криминализација говора (осим у најгорим случајевима позивања на насиље и мржњу) је несразмјерна, гуши новинарство и штети демократском дискурсу и учешћу јавности“3.

Желимо такоðе да подсјетимо на Резолуцију 76/173 Генералне скупштине Уједињених нација о Безбједности новинара и питању некажњивости, која је усвојена 2021. године и подржана од стране Босне и Херцеговине. Ова Резолуција позива Владе да осигурају да се закони о клевети не злоупотребљавају како би се цензурисали новинари и мијешало у њихов рад, те „да, по потреби, ревидирају и укину такве законе, у складу са обавезама Држава према међународном праву о људским правима“.

Чланом 20(2). Пакта прописано је да се „свако позивање на националну, расну или вјерску мржњу која подстиче дискриминацију, непријатељство или насиље, мора законом забранити“. Он има висок праг пошто се њиме захтјева испуњавање три компоненте: (а) позивање на мржњу; (б) позивање које представља подстицање; и (ц) подстицање које би могло довести до дискриминације, непријатељства или насиља.4

Питања за разматрање

У вези са нацртом измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске о „кривичним дјелима против части и угледа“, желимо да укажемо на сљедећа питања.

Неодређени и прешироко постављени појмови и дефиниције

Као прво, примјећујемо кориштење неодређених и непрецизних појмова и дефиниција у предложеним чланцима у нацрту измјена и допуна:

Члан 208а(1). криминализује 'увреду' другог лица. Пошто је појам „увреде“ веома субјективан и отворен за најразличитија тумачења, постоји ризик произвољног тумачења овог члана. Усљед неодређеног и прешироко постављеног карактера овог члана, исти може онемогућити политичке карикатуре или сатиру на рачун политичких личности, а то су дозвољени облици изражавања. Комитет за људска права јасно је констатовао да пука чињеница да се такво изражавање сматра увредљивим за јавну личност није довољна да оправда ограничавање или кажњавање. Сам по себи, увредљив говор није противзаконит према међународном праву.

Члан 208а(3). садржи олакшавајућу околност у вези са дјелом „увреде“, тј. да суд може учиниоца ослободити казне у случају да је „учинилац био изазван „недостојним понашањем“ увријеђеног (...)“. Оно што, међутим, недостаје је јасна дефиниција онога што се подразумијева под 'недостојним понашањем', те је формулација веома субјективна и отворена за различита тумачења. Не само да је ова одредба нејасна, већ и сам амандман не омогућава новинарима да се бране од клевете тврдњом да је информација пружена 'у доброј вјери' или у 'јавном интересу'. Као таква, ова одредба може имати штетан учинак на слободу штампе тако што ће подстицати новинаре на само-цензуру.

Члан 208ц(1). криминализује ако неко „проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу”. Пошто Члан 208ц(4). прописује да се истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може доказивати, осим у случајевима из Члана 208д. овог Законика, те пошто став (1) истог члана прописује да дјело постоји ако се могло нашкодити личном или породичном животу лица, ова одредба имплицира субјективну процјену (перцепцију да се нашкодило части и угледу) као одређујући критериј кривичног дјела. Иако је Чланом 17. Пакта утврђено да нико не може бити изложен произвољном или противзаконитом уплитању у његову приватност, породицу, дом или преписке, нити противзаконитим нападима на његов част и у углед, предложеном одредбом нису утврђени разумни изузеци, као нпр. откривање у јавном интересу.

У Члану 208е., нацрт измјена и допуна признаје искључивање противправности у одређеним околностима, ако се ради о увредљивом изражавању у научном, стручном, књижевном или умјетничком дјелу, у вршењу дужности прописане законом, новинарског позива, политичке или друге јавне или друштвене дјелатности или одбрани неког права. Међутим, према истом члану, такви изузеци се примјењују само ако се може утврдити да такво изражавање није учињено са намјером омаловажавања. У многим случајевима је тешко утврдити да није постојала таква намјера, те стога овиси о субјективној оцјени суда. Надаље, није у потпуности јасно ко би био заштићен овом одредбом, пошто закон не прописује ко је квалификован да буде “новинар”, “умјетник”, “академик”, итд. Надаље, што се тиче увредљивог изражавања у вези јавних личности, “омаловажавање” јесте субјективан појам, тако да то у одређеној мјери треба толерисати.

Предложена измјена и допуна Члана 340(1). прописује да „ко у поступку пред судом изложи порузи суд, судију, јавног тужиоца или адвоката или ко дјело изврши писменим поднеском суду, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године“. Члан 340(2). томе придодаје отежавајућу околност да у случају да је ово дјело „учињено на посебно непримјерен начин или је увредљиво изражавање таквог значаја да је довело или је могло довести до тежих штетних посљедица за оштећеног, учинилац ће се казнити новчаном казном или казном затвора до двије године“. Појам „посебно непримјереног начина“ двосмислен је и може отворити врата за произвољну примјену отежавајућих околности. Надаље, с обзиром да је сврха утврђивања непоштивања суда да се осигура интегритет правосудног поступка, штетне посљедице требају бити у вези са „штетним посљедицама за интегритет правосудног поступка“, а не за „оштећеног“. Као таква, ова одредба у овом облику поништава своју сврху.

Предложени Члан 208д. не би био усклађен са међународним стандардима за људска права, а и беспотребан је у односу на Члан 359.

Предложена измјена Члана 208д. криминализује јавно излагање „порузи или презиру лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вјери, националности или због етничког поријекла, сексуалног опредјељења или родног идентитета“. Овај амандман иде пуно даље од Члана 20(2). Пакта и ризикује задирање у легитиман говор. Овај члан Пакта забрањује позивање на националну, расну или вјерску мржњу само када то представља подстицање и када би такво подстицање могло изазвати дискриминацију, непријатељство или насиље. Члан 208д. тражи пуно мање („поругу или презир“), те не садржи услов да је изражавање једнако подстицању насиља, дискриминације или непријатељства. Као такав, нацрт овог амандмана се не чини да је усклађен са међународним правом о људским правима. Надаље, примјећујемо да је обавеза према Члану 20(2). Пакта већ покривена Чланом 359. Кривичног законика Републике Српске, који криминализује јавно подстицање насиља и мржње на различитим основама, те стога доводимо у питање нужност увођења овог казненог дјела.

Поред кориштења неодређених и прешироко постављених дефиниција, строге казне предвиђене предложеним измјенама и допунама, са новчаним казнама за увреду у распону од 8.000 КМ (4.352 $) до 50.000 КМ (27.204 $) могу имати обесхрабрујући учинак на слободу изражавања. Чланови 208а(2)., 208б(2). и 208ц(2). такође уводе отежавајућу околност ако је дјело учињено путем штампе, радија, телевизије или путем друштвених мрежа, на јавном скупу или на други начин, због чега је оно постало доступно већем броју лица. Ово може редом довести до повећања новчане казне и до 50.000 КМ (25.482 $), 80.000 КМ (40.771 $) или 100.000 КМ (50.964 $).

Ове новчане казне нису само несразмјерно високе, већ и отежавајуће околности улазе у ризик прозвољне примјене због прешироко постављених појмова којим се описују начини ширења који потпадају

под ову одредбу, укључујући и јавне скупове или на други начин, без икакве јасноће или ограничења што се тиче карактера или величине јавних скупова, те без назнаке шта би 'на други начин' могло да значи.

Наметање затворских казни на основу нацрта измјена и допуна Члана 340. омогућује служење затворске казне до двије године. С тим у вези, желимо да поновимо констатацију Комитета за људска права којом се наглашава да затворска казна никад не може бити одговарајућа казна за клевету.

Као резултат неодређених и прешироко постављених дефиниција, постоји ризик да ће се чланови садржани у предложеним измјенама и допунама моћи примјенити на широки спектар понашања која се уствари могу регулисати мјерама са мањим степеном нарушавања, што укључује и кориштење других правних оквира, као нпр. грађанско право. Као што је већ речено, Комитет за људска права савјетовао је против кориштења закона о кривичној клевети, наглашавајући да се кривично право треба користити само у најозбиљнијим предметима и да служење затворске казне никад није одговарајућа казна. Што се тиче регулисања говора, пресумпција иде у корист слободе изражавања, стога када се ограничава говор, треба одабрати мјеру са најмањим степеном нарушавања. Сасвим јасно се овај захтјев крши кривичним гоњењем на прешироко постављеним и неодређеним основама и са строгим казнама.

Члан 4. Кривичног законика Републике Српске препознаје начело супсидијарности: „Кривична дјела и кривичне санкције прописују се само за она противправна дјела којима се права и слободе човјека и друге индивидуалне и опште вриједности друштва установљене уставом и међународним правом тако повређују или угрожавају да се њихова заштита не би могла остварити без кривичноправне принуде“.

Надаље, примјећујемо да је клевета већ покривена грађанским правом у Босни и Херцеговини, укључујући и Републику Српску, у складу са законом о заштити од клевете. Такође, схватамо да се пред судовима у Босни и Херцеговини налази око 300 таквих предмета грађанског права. Казнена дјела прописана у измјенама и допунама, укључујући и Чланове 208а., 208б. и 208ц., нису такве природе да изискују одговор на основу кривичног права, нарочито зато што је такво понашање већ покривено постојећим грађанским правом. Као што је већ речено, озбиљнија казнена дјела која би представљала подстицање на насиље и мржњу су већ довољно покривена постојећом забраном подстицања на насиље и мржњу из Члана 359. Кривичног законика Републике Српске.

Чињеница да слично понашање постаје кажњиво под другачијим правним режимима такође доводи до ризика кршења међународно утврђеног начела не бис ин идем (двострука неправда). Европски суд за људска права утврдио је да нико не може бити кажњен двапут (у складу са два различита закона) за исто казнено дјело.5

Недостатак транспарентности у процесу консултација

Указујемо да цивилно друштво у својим коментарима истиче да нацрт измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске није био циркулисан на транспарентан начин. Обавјештени смо да су биле објављене двије различите верзије нацрта амандмана, прва у фебруару, иако се чини да нико тада није видио тај нацрт, а власти су изјављивале да не постоји никакав нацрт, те други нацрт 3. марта. Чини се, међутим, да у првој верзији није било уврштено поглавље о кривичним дјелима против части и угледа. У образложењу нацрта измјена и допуна објављеном 3.3.2023.г., Министарство правде је назначило да није запримило никакве

коментаре нити приједлоге до утврђеног рока од седам дана по објави нацрта у фебруару. Мада су обје верзије објављене на службеној интернет страници Владе Републике Српске, чини се да нису подузети никакви кораци како би се активно пласирао приједлог или обавјестила јавност на неки други начин.

Закључна запажања

У вези горе наведеног, екселенцијо, тражимо од Ваших власти да повуку предложене измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске и одустану од криминализације изражавања путем система кривичног права.

Пошто смо одговорни у складу са мандатима који су нам дати од стране Вијећа за људска права да тражимо појашњења за све предмете на које нам се укаже пажња, унапријед се захваљујемо на Вашим запажањима у вези сљедећих питања:

1. Молимо да доставите све додатне информације и/или коментаре које имате у вези горе наведене анализе нацрта измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске.

2. Молимо да доставите своја опажања у вези тога на који начин предвиђене измјене и допуне јамче слободу изражавања у Босни и Херцеговини, уз пуно поштивање међународних обавеза БиХ према Члану 19. ИЦЦПР-а.

3. Молимо да објасните на који су начин власти осигурале провођење адекватних јавних консултација прије подношења амандмана парламенту.

Екселенцијо, ова комуникација, која представља коментар на законодавне прописе који су у процесу усвајања или су недавно усвојени, као и сви одговори које добијемо од Ваших власти, постаће јавни након 48 сати путем интернет странице за извјештавање о комуникацији. Такође ће након тога бити доступни у редовном извјештају који се доставља Вијећу за људска права.

Екселенцијо, стојимо на располагању Вашим властима за све техничке савјете који им могу бити потребни како би се осигурало пуно усклађивање прописа са обавезама према међународним људским правима.

Примите, екселенцијо, изразе нашег највећег поштовања.  

(Независне)  Фото:БН