Упитан квалитет бх. диплома отвара низ питања

Дипломе стечене на високошколским установама у БиХ не признају се у Словенији и Хрватској. Упитан квалитет бх. диплома отвара низ питања.

Јавна је тајна да се новцем стиже до дипломе на приватним факултетима у Босни и Херцеговини, а на овај проблем су у свом стилу указивали популарни Надреалисти 2007. године.

Шеснаест година послије, према подацима безбједносних агенција, брзе дипломе у зависности од жељеног звања могу се купити по цијени од 1.500 евра, преко 3.000 евра па све до 10.000 евра. 

Исве валидно – док не пређе границу сусједних земаља Словеније или Хрватске, у којима струка испутује квалитет.

Стево Пашалић, некадашњи ректор Универзитета у Источном Сарајеву сматра да су се појавиле фалш дипломе.

"Оно што је примјетно да велики број високошколских установа добијају акредитације, чак кад имају мање испуњене услове него што су некада имали".

БиХ тренутно постоји 39 акредитованих институција које се баве високим образовањем, али проблем је, сматра струка, олако давање акредитација неким приватним универзитетима, који су неосновано изједначени са јавним.

"Недавно је акредитована висока школа у Добоју која изводи укупно 7 студијских програма, а акредитована је само за један 02:33 то су проблеми на које надлежни ћуте или одговарају да је све у реду.", каже за БН Љубинко Ђурић, координатор ЦЦИ.

Док Словенија и Хрватска не призању бх. дипломе за ресорног министра је све у реду.

"Контрола квалитета спада у најбоље европске праске и стандарде 00:54 очекујемо да ће РС брзо постати чланица европске агенције за акредитацију и тиме ће надамо се ови проблеми који се јављају пред сваки упис бити превазиђени.", наводи Жељко Будимир, министар високог образовања Републике Српске.

Са министром се у погледу квалитета не слажу некадашњи студенти. 

"Када је ријеч о квалитету образовања мислим да је свима који су прошли кроз образовни систем у БиХ јасно Болоња никад није до краја заживјело. Исто тако треба увијек да подсјетимо на ПИСА тестирања на којима наши најмлађи ученици углавном буду на зачељима европских и свјетских листа. Тако да генерална порука која се шаље из наше државе је да у образовању изгледа није моћ", оцјењује Слободан Благовчанин, пројект менаџер Омладинског ресурсног центра Тузла.

Пашалић додаје да постоје студенти који желе знање и напредовање, али да им наше високошколске установе можда и не могу дати одређени квалитет. "Реформа је процес да ли ће нас довести до онога чему тежимо, а то је квалитет?", пита Пашалић.

Хоће ли до суштинске реформе доћи и докле ће нас она одвести није познато, али је очигледно да  су узор друштву постали руководиоци власти са упитним или купљеним дипломама. Докле год струка и знање не преузму водећу улогу у бх. друштву, можемо очекивати да Словенија и Хрватска неће бити посљедње које ће зауставити признавање бх. диплома.

(БН Фото:Илустрација)