Хрватска снима партизанску серију, али без ХРТ-а

Историчар Хрвоје Класић снима документарну серију о партизанима. Након изузетно гледаних документарних серијала о Независној Држави Хрватској и Хрватском прољећу, Класић се опет дохватио теме из времена Другог свјетског рата, још увијек итекако живе на подручју бивше Југославије. Нажалост, на серијалу неће радити, као до сада, у сарадњи с Хрватском радиотелевизијом (ХРТ).

"Жао ми је што након два више него успјешна и најгледанија серијала ХРТ није имао разумијевања за наставак сарадње на серији о партизанима", рекао је Тпорталу Хрвоје Класић који је слао сигнале ХРТ-у да би волио да сједну и поразговарају о новом пројекту, али није било интереса. Мишљења је да се ради о штети за ХРТ и хрватско друштво. У међувремену су му се јавили с Алџазире Балканс из Сарајева, с којима је ушао у тај пројект и на њему интензивно ради.

Тема антифашистичке партизанске борбе прилично је контроверзна у Хрватској. Антифашизам у Хрватској егзистира, може се рећи, на симболичном нивоу обиљежавањем годишњица, али када треба мало дубље да се уђе у тематику, постаје табу. Класић каже да 30 година живимо историјски ревизионизам, антиантифашизам.

"Ја не желим да кажем да живимо фашизам, али покушавамо на сваки начин да игнорешемо, миноризујемо и негирамо улогу партизанског покрета у нашој историјии, а било је тренутака деведесетих година када смо, малтене, усташе прогласили онима којима треба да се поносимо", каже он.

Навео је примјер да су, с једне стране, имали предсједника и осниваче Хрватске и ХДЗ-а - Фрању Туђмана, Јосипа Манолића, Јосипа Бољковца, Јанка Бобетка - особе које су биле партизани и комунисти и захваљујући којима су уведени антифашизам у Устав и Дан антифашистичке борбе као државни празник. Али то је теорија, међутим у пракси су усташе добили пензије, које добијају и данас, порушено је више од 3000 споменика посвећених борби против фашизма, имена улица изгубили су партизански хероји, а добили су их усташки дужносници.

Додаје да, нажалост, тај тренд још увијек траје, али је преокренут и мора признати да је притисак такав да се уклањају имена улица које су назване по Мили Будаку и другим усташким дужносницима, али још имају недоумица треба ли забранити усташки поздрав "за дом спремни".

"Постоји неколико нивоа могућих приступа. С једне стране је чињеница да генерације људи који су млађи од 40 година ништа не знају о раздобљу борбе партизанског покрета или су оно што знају ставови формирани у јавности, а који су у најмању руку проблематични. Приступ партизанском покрету до деведесете године заиста је био тенденциозан и идеологизован и није ми падало на памет прићи на тај начин. Покушао сам контекстуализовати у времену и простору његову улогу и шта је партизански покрет значио - као апсолутно најјачи покрет отпора у Еуропи у Другом свјетском рату - за народе који су живјели на подручју Југославије", појаснио је аутор начин на који ће обрадити тему.

Не жели јој приступити тако да се, као прије, набрајају силне јединице и битке јер се тиме изгуби људскост. У серији ће једна епизода говорити о томе зашто су Хрвати, Словенци, жене, дјеца, сељаци, радници и интелектуалци уопште одлазили у партизане. "Смисао је дати покрету садржај, а не само форму", истиче.

Проблем с којим се Класић сусрео приликом снимања серије тај је да у посљедњих 30 година у сусједству немају ниједан докторат из историје који се бави партизанском борбом. С друге стране постоје десетине радова о усташама и Независној Држави Хрватској. Проблем је ријешио тако што је снимао историчаре из Париза, Лондона, Берлина, Беча, Италије, Русије. Такође је открио да ће у серији бити неких нових података, за које вјерује да их ни старији, они који су прошли у свом образовном систему и животу теме везане за партизански покрет, нису знали.

"'Снимали смо на врло занимљивој локацији, у оном тренутку најтајновитијој локацији на свијету, у Блетцхлеy Парку у Лондону, гдје су Алан Туринг и његова екипа дешифровали, помоћу уређаја Енигма, њемачке поруке. Разговарао сам са историчаром с Кембриџа који је објашњавао како су управо поруке које су тамо дешифроване утицале на Черчилов став да се од четника пребаци на помоћ партизанима", открио је детаљ из нове серије.

Класић објашњава хоће ли обухватити цјелокупну борбу од Вардара па до Триглава, нпр. и Ужичку републику, или ће се више концентрисати на хрватску компоненту унутар тога покрета. "Апсолутно је погрешно, историјски ревизионистички, у принципу и националистички - а бојим се да је добар дио хрватског друштва насјео на ту причу из деведесетих година - спомињати било какав хрватски партизански покрет или хрватски антифашистички покрет. Партизански покрет био је југославенски покрет, а водио га је главни штаб на челу с Титом и руководио партизанским операцијама и борбом. Дакле није постојао хрватски партизански покрет, а ни словенски ни српски', у даху нам је поручио Класић, додавши да то не значи да у њему није било много Хрвата, Срба, Словенаца и других који су учествовали у борби, напротив".

(Тпортал Фото: Илустрација/ Тпортал/ Хрвоје Класић)