Католици данас прослављају Ускрс, највећи празник

Верници Римокатоличке цркве и других западних цркава који време рачунају по грегоријанском календару данас прослављају највећи и најстарији хришћански празник у спомен на ускрснуће Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Православне цркве, односно Ускрс - Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом Римокатоличке цркве, слови за празник над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.

Ускрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.

Према хришћанском веровању, Христ је ускрснуо трећег дана после смрти. Према јеванђељима, догађај се збио на Исусовом гробу, а радосну вест је женама мироносицама саопштио арханђел Гаврило.

Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха, а потом је ускрсао из мртвих.

Обичај је да верници на ускршњу мису понесу ускршња јаја и храну, које свештеник затим благослови.

За Ускрс, свуда је уобичајено бојење јаја, првенствено у црвену боју, која представља симбол новог живота.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и, као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Уз богату трпезу окупља се породица, креће у забавну потрагу за скривеним јајима, негде се надмећу за најјаче.

Овај велики празник донео је и велики број обичаја који се разликују од земље до земље.

То је уједно и најстарији хришћански празник, који се празнује још од првих времена хришћанства, а у црквеном календару нема фиксни датум.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће бити други покретни верски празници.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се он празнује у прву недељу која долази иза пуног Месеца, а који се појављује после прве равнодневнице, с тим да то не може бити пре 4. априла, нити после 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Ускрса примењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној линији.

Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године и увела одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле протестантске заједнице.

(Тањуг) Фото: Тањуг/АП