Штете за Републику Српску због њемачких санкција

Од априла до данас, Њемачка је замрзнула финансирање три енергетска и једног комуналног пројекта у Републици Српској. Њихова вриједност је 105,3 милиона евра.

Република Српска 14.12.2022 | 09:59

Њемачка влада је почетком децембра уплатила 220.000 евра за обнову касарне Оружаних снага Босне и Херцеговине (ОС БиХ) у Високом, тридесетак километара од Сарајева. Ова касарна је у босанскохерцеговачком ентитету Федерација БиХ.

Ради се о донацији која је првобитно била намијењена касарни у Добоју у Републици Српској (РС). Новац је требао ријешити проблем гријања, али га је њемачка влада преусмјерила.

Ово је први потез Њемачке након најаве у марту да ће сва финансијска средства намијењена Републици Српској замрзнути као одговор на одлуке Народне скупштине Републике Српске донесене крајем прошле и почетком ове године.

Тада је ово законодавно тијело донијело неуставне одлуке о "враћању надлежности" с државе на ентитет у области лијекова.

У образложењу из Амбасаде Њемачке у БиХ за РСЕ кажу и како је њихова одлука везана за "сталне покушаје Републике Српске да ослаби државу БиХ те блокаду државних институција".

Од априла до данас, Њемачка је замрзнула финансирање три енергетска и једног комуналног пројекта у Републици Српској. Њихова вриједност је 105,3 милиона евра.

Од тог новца, 60 милиона евра је било намијењено за нову Вјетроелектрану "Хргуд", а 35 милиона евра за два пројекта обнове хидроелектране код Требиња, на југу Херцеговине.

Блокирано је и 10,3 милиона евра за градску канализацијску мрежу, колектор и прочистач отпадних вода у Градишци, на сјеверу Босне.

Новац за ове пројекте требао се пласирати преко Њемачке развојне банке (КфW).

Из Амбасаде нису могли за РСЕ рећи хоће ли и тај новац бити преусмјерен за друге пројекте у БиХ.

Министарство о преусмјеравању новца из једне у другу касарну 

Њемачким новцем у Добоју је требала бити обновљена котловница у тамошњој касарни. Како каже Мирко Околић, замјеник министра одбране БиХ за управљање ресурсима, постојећа котловница је изграђена прије пола вијека и старија је од свих војника који тамо раде.

Истиче да ради на мазут, загађује зрак и губи трећину енергије. Сви ти проблеми су се, према његовим ријечима, ријешити градњом топловода којим би се касарна спојила на топлану у том граду.

"Њемачка финансира више пројеката Оружаних снага БиХ који су у току, а у протеклих пет година ова држава је донирала Оружаним снагама више од милион евра", истиче Околић, иначе кадар Додиковог Савеза независних социјалдемократа.

Што кажу у општинама гдје је блокиран новац?

Један од пројеката којег је њемачка влада зауставила је и изградња Вјетроелектране "Хргуд" у Берковићима, општни у Републици Српској, 50-ак километара од Требиња.

Ради се о пројекту Електропривреде РС која производи струју и снабдијева потрошаче у том ентитету. Вјетроелектрана би годишње производила струју за око 15.000 домаћинстава.

Вриједност пројекта је око 64,28 милиона еура, од чега је Њемачка развојна банка (КфW) осигурала 60 милиона евра, а остатак би финансирала Електропривреда РС.

Начелник Берковића Ненад Абрамовић, кадар Српске демократске странке која је опозиција у Републици Српској, кривцем сматра Електропривреду РС.

"Санкције нису проблем, већ неспособност људи у Електропривреди РС, јер је електрана до сад требала бити направљена. Концесиони уговор је потписан 2015. године. Рок за изградњу је био три године и Хргуд је требао бити на мрежи 2018. Није урађено ни идејно рјешење за приступни пут до мјеста градње, а камоли пут или нешто друго", казао је Абрамовић за РСЕ.

Иначе, њемачка влада је финансирала студију изводљивости вјетроелектрана на подручју Херцеговине прије десетак година, у оквиру које је била и вјетроелектрана Хргуд, те још двије вјетроелектране у ентитету Федерација БиХ.

Обје су, у међувремену, изграђене и раде, а кредитирала их је Њемачка развојна банка (КфW).

Њемачка је обуставила и финансирање обнове и изградње канализацијске мреже, колектора и прочистача отпадних вода у Градишци у Републици Српској.

Градоначелник Зоран Аџић, кадар СНСД-а, подсјетио је за РСЕ да је уговор потписан у децембру 2018. године те да се требао завршити у року три године.

"Финансирају га Њемачка развојна банка (КфW) са око 10,3 милиона евра и око 3,8 милиона еура швицарски Државни секретаријат за економске послове (СЕЦО). Њемачки консултант ради пројект. Пројект је сад, након одлуке њемачких власти, привремено заустављен на шест мјесеци. Надам се да ће убрзо бити настављен", казао је Аџић за РСЕ.

Из Амбасаде Швајцарске у БиХ казали су за РСЕ да је ова земља, такође, зауставила четири милиона евра за тај пројект.

"Швајцарски допринос је повезан с њемачким и не може се имплементирати одвојено", појаснили су за РСЕ из швајцарске амбасаде.

Кинески новац није дошао

Након што је њемачка влада обуставила новац намијењен енергетским пројектима у Републици Српској, Милорад Додик, предсједник Републике Српске и владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД), најавио је да ће се окренути другим кредиторима.

"Изгубит ћемо кредите из Њемачке, наћи ћемо их у Кини која је спремна на експанзију", најавио је Додик у априлу 2022. године. Тада је "дао рок" Њемачкој од шест мјесеци да настави с кредитирањем пројеката у Републици Српској.

У међувремену, њемачка влада није наставила кредитирање, али ни Република Српска није добила новац од Кине.

Из Министарства енергетике и рударства Републике Српске казали су за РСЕ да званичних састанака с кинеским инвеститорима у енергетски сектор није било у протеклом периоду.

"Једино представљање енергетских пројеката могућим улагачима одржано је 6. децембра на састанку министра Петра Ђокића са предсједником Норвешко-босанског пословног удружења Јаном Моритзом и Еyалом Баразанијем, потпредсједником норвешке компаније Емергy", саопштили су из надлежног министарства.

Марко Ђого, декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, појашњава да уз њемачки кредит иде и њемачко "кноw-хоw" (знање и искуство), па се уграђују Сиеменсове турбине које су у Европи и БиХ свеприсутне, а које се лакше и јефтиније сервисирају.

"Кинеска технологија нам је мање позната. Питање је и да ли је ријеч о високој или технологији старије генерације. Кад је нешто ново, оно ће, претпостављам, радити. Дугорочно, кад то треба сервисирати, постоји шанса да постанемо зависни од Кинеза", нагласио је Ђого говорећи о томе какве обавезе долазе с кинеским новцем.

Зашто је Њемачка санкционирала РС?

Њемачка шефица дипломације Анналена Баербоцк најавила је санкције у марту 2022. током службене посјете Сарајеву. Пројекти су обустављени идућег мјесеца због корака власти у Републици Српској на "повратку надлежности" с државе БиХ на ентитет РС који су неуставни.

Додик је као члан Предсједништва БиХ у септембру 2022. уложио вето на давање агремана новом њемачком амбасадору у БиХ Тхомасу Фитсцхену због обуставе пројеката и резолуције Бундестага. Вето није потврдила Народна скупштина Републике Српске.

Додик и странке из Републике Српске не признају ни Нијемца Цхристиана Сцхмидта за високог представника међународне заједнице у БиХ.

Такође, противио се и доласку њемачких војника у оквиру мисије ЕУФОР Алтхеа и успоредио их је с "нацистичком војском".

Нова влада Њемачке позвала је у децембру 2021. године ЕУ да уведе санкције Милораду Додику, но за то није било консензуса земаља чланица.

(РСЕ Фото:Илустрација/Агенције)