Бањац и Стојановић знају заобићи закон и узети двије плате

У мору различитих имена на кандидатским листама, много је оних који већ годинама успјешно живе на буџетским јаслама. Користећи мањкавости закона о спречавању сукоба интереса на свим нивоима, успјешно примају двије и више буџетских плата и накнада, без могућности санкционисања.

Република Српска 28.09.2022 | 08:45

Омер Шкаљо, Дарко Бањац и Споменко Стојановић само су неки од кандидата на овогодишњим изборима који примају двије или више буџетских плата и накнада, а што им је дозвољено због лоше законске регулативе и спорних тумачења када је ријеч о законима који се тичу спречавања сукоба интереса.

Наиме, закон третира јавна предузећа, али не и јавне установе. Другим ријечима, Шкаљо не би могао бити директор предузећа у власништву кантона, но може бити директор Завода здравственог осигурања ЗДК. На ову нелогичност упозоравају и из Транспаренцy Интернатионала у БиХ.

„Закони којима се регулише сукоб интереса изабраних представника, носилаца извршних функција и савјетника није децидно прописана неспојивост с јавним установама, односно јавне установе уопће нису јасно третиране законима. Свакако да наведено представља огроман недостатак законске регулативе, те омогућава обављање функција за које би према нашем мишљењу требала јасно бити прописана неспојивост“, пише у одговору Журналу.

Наравно, Шкаљо није ни први, ни једини политичар који се нашао у оваквој ситуацији.

На кандидатским листама за предстојеће изборе налази се низ политичара и политичарки који обнашају дупле функције. Споменимо још двије кандидаткиње. Према доступним подацима, Ана Зловечера Јукић (ХДЗ БиХ) директорица је ЈЗУ Дом здравља са стационаром Жепче.

Власник ове установе је Опћина Жепче, а Ана Зловечера Јукић је одборница у Скупштини општине Жепче. Треба ли уопште рећи да одборници расправљају и одлучују о извјештајима и пословању ове установе. Иначе, Ана Зловечера Јукић је ове године кандидат за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

Сличну ситуацију имамо и у Посушју. Доступне информације кажу како је Кристина Милас одборница у СО Посушје, а истовремено је и директорица ЈУ Дјечији вртић Бајка, у власништву Општине Посушје. Милас је кандидаткиња ХДЗ-а БиХ за Скупштину Западнохерцеговачког кантона. Оваквих и сличних примјера је на десетине.

 

Битно је ко и како тумачи закон

У мору системских аномалија које власт увелико злоупотребљава је и институт вршиоца дужности директора. Према званичном тумачењу закона, особе које су на јавној дужности у в.д. мандату и истовремено на функцији изабраног представника, не налазе се у сукобу интереса јер, истиче се, под вршиоцем дужности сматра се привремено обављање функције у ограниченом капацитету.

Ипак, из праксе је јасно видљиво да в.д. функција уопште не представља функцију ограниченог временског трајања, штавише.

Иако је оваквих примјера више, ми ћемо сада споменути само Дарка Бањца, вјерног сарадника Милорада Додика и његовог СНСД-а. Подсјетимо, Бањац је народни посланик у Народној скупштини Републике Српске. Својевремено је Дарко Бањац, да би остао у коалицији с владајућом структуром у РС-у, напустио ДНС и основао нову странку – Народну партију Српске. И ове године се кандидовао за народног посланика.

Иако је посланик у Народној скупштини Републике Српске, Бањац је и на челу установе која је у власништву овог ентитета. Ријеч је о Болници Мљечаница, а Бањац је на мјесту в.д. директора од средине 2020. године. Због званичног тумачења закона, Бањац није у сукобу интереса.

Транспаренцy Интернатионал у БиХ већ дужи период указује на нелогичности и незаконитости одлука да се особе које су на јавној дужности у в.д. мандату, а истовремено на функцији изабраног представника, не налазе у сукобу интереса.

„Из праксе је јасно видљиво да в.д. никако не представља функцију ограниченог временског трајања, да се в.д. мандати обнављају у недоглед, па се на тај начин свјесно избјегава ситуација неспојивости функција, те изигравају законске одредбе. У прилог наведеном иде и чињеница да органи који доносе одлуке о именовањима, у одлукама чак наводе да, рецимо директор јавног предузећа у в.д. мандату има идентична оваштења, као и директор“, наводе из ТИ БиХ.

Истакнимо кратко, откад је на челу Болнице Мљечаница, па до краја јуна 2022. године, Бањац је потрошио око 20 милиона марака. Поређења ради, од 2015. до његовог доласка потрошено је тек око два милиона марака. Новац је осигуран милионским кредитом и средствима Владе РС, а већ смо писали да се новац троши на сумњив начин.

Даље, Споменко Стојановић (Демократски савез – ДЕМОС) је такође посланик у Народној скупштини РС, а и ове године тражи подршку бирача да буде изабран на ово мјесто. Стојановић је уједно и директор ШГ Маглић Фоча, шумског газдинства које послује у саставу ЈП Шуме Републике Српске.

ТИ БиХ се обраћао Комисији за спречавање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, но они су става да шумска газдинства не представљају јавна предузећа, већ организационе јединице јавних предузећа, па с тим у вези не постоји сукоб интереса.

„Наведено поново указује на недореченост закона, те јасно указује на потребу што хитније измјене истог на начин да се јасно и недвосмислено уреди сукоб интереса и неспојивости, те прошири дејство на јавне установе и остале јавне органе и особе на које се односи“, истичу из ТИ БиХ.

Споменимо још један примјер с локалног нивоа. Анто Бртан, кандидат ХДЗ-а БиХ за Скупштину Средњобосанског кантона, тренутно је директор ЈУ Агенција за културно-повијесну и природну баштину и развој туристичких потенцијала града Јајца или скраћено ЈУ Агенција Јајце.

Истовремено, он је у Комисији за избор у регулирана тијела Општине Јајце. Писали смо о томе, а сад ћемо само подсјетити, да се лако може доћи у ситуацију да Бртан, као члан споменуте комисије, проводи конкурсну процедуру за избор чланова Управног одбора агенције на чијем је челу, а који касније могу одлучивати и о његовој судбини као директора!

Анто Бртан за Журнал, ипак, каже како не сматра да је то спорно:

„Ја се у таквим случајевима изузмем и остатак комисије одради посао. То важи за било којег члана комисије за којег постоји одређени сукоб интереса“

Закон о спречавању сукоба интереса у ФБиХ не прописује неспојивости наведених функција, те је и овдје закон недоречен. Међутим, ако би се десила описана ситуација, евентуални сукоб интереса би се могао извући из самих принципа дјеловања Закона о спречавању сукоба интереса, објашњавају за Журнал из ТИ БиХ.

Иако се у Босни и Херцеговини често говори о сукобу интереса, јасно је да се ријетко када и санкционише. Један од ријетких који су кажњени је лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Наиме, Хрватски народни сабор (ХНС), којим руководи Човић, је као невладино удружење добило новац из буџета, иако је лидер ХДЗ-а тада био члан Предсједништва БиХ. ХНС је добио 16.750 КМ, а Човић је кажњен тек са 10 одсто умањења једне мјесечне плате.

Дакле, осим што се ријетко санкционише, казне су и више него симболичне. Јасно, највећи проблем представља лоша законска регулатива. У нашој држави постоје четири закона која се својом садржином директно односе на ову област – закон на нивоу Дистрикта Брчко, закони на нивоу два ентитета, те закон на нивоу Босне и Херцеговине.

Из ових неколико примјера јасно је да је нужна измјена законске регулативе. Прије свега, прецизнији и обухватнији закон(и), те отклањање одређених нелогичности какве гледамо примјерице у Федерацији БиХ гдје, практично, нема ко казнити сукоб интереса, с обзиром на блокирање рада Комисије за одлучивање о сукобу интереса.

На крају подсјетимо и на то да су усвајање новог закона о спречавању сукоба интереса, уз усвајање нових закона о јавним набавкама и ВСТВ-у, једни од кључних приоритета када је ријеч о европском путу БиХ. Иако је до сада било неколико иницијатива и приједлога за то, нови закон о спречавању сукоба интереса још увијек није донесен.

(Журнал)