Све везе Додика и Русије

Додик још није испунио свој дио договора – али да није много ни добио, као што је јефтиније гориво или повољни кредити...

Република Српска 18.09.2022 | 09:43

Милорад Додик требало би да се 20. септембра у Москви састане са руским предсједником Владимиром Путином.

Посјету је потврдио новинарима 8. септембра у Бањалуци.

Тада је рекао да има "потврду да ћемо градити двије гасне термоелектране које ће бити сигурна гаранција наше енергетске стабилности у будућем периоду".

Посјетом Москви Додик ће постати један од ријетких високих званичника неке државе који ће се два пута састати са руским лидером од напада Русије на Украјину, у фебруару ове године.

Први сусрет је био у јуну, у Санкт Петербургу, на Међународном економском форуму.

Осим сусрета са Додиком, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске и лидер највеће партије у Републици Српској, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), од почетка руске инвазије често се састаје са руским амбасадором у БиХ Игором Калабуховим.

Додик, који је у претходних 16 година обављао функције предсједника Владе Републике Српске, предсједника Републике Српске, и члана Предсједништва БиХ, противи се придруживању БиХ санкцијама које је ЕУ наметнула Русији због инвазије.

Обзиром на вето који је Додик уложио у Предсједништву на све казнене мјере према Русији, очигледно је да се и оне санкције које су усвојене, не могу провести.

На општим изборима у БиХ, заказаним 2. октобра, видјеће се и колико је Додику, који је овог пута кандидат за предсједника Републике Српске и његовој политичкој опцији донијела проруска реторика и блискост са руским челницима које је изоловала ЕУ.

Међутим, оно што је несумњиво, привредна зависност БиХ, као и њеног ентитета, није непремостива.

Инвестиције из 27 земаља чланица ЕУ блока чине 64 одсто укупних страних инвестиција у БиХ, док се руске инвестиције своде на мање од четири одсто.

У Републици Сршској Русија је на петом мјесту као инвеститор, иза сусједне Србије, чланица ЕУ Италије и Аустрије, те Велике Британије.

Сумњива продаја нафтне индустрије

Попут многих држава Европе, далеко најснажније упориште Русије у БиХ је у нафтној индустрији, конкретно, у Оптима групи, највећој нафтној компанији у БиХ.

Та групација се бави свим пословима од набавке сирове нафте, преко њене прераде до велепродаје и дистрибуције.

Налази се 100 одсто у власништву руског "НефтегазИнКора", који је ћерка фирма "Зарубежњефта", руске државне компаније задужене за послове са нафтом у иностранству.

Настала је 2008., спајањем мреже пумпи "Петрол", Рафинерије нафте Брод и Рафинерије уља Модрича, које су годину дана раније продати Русима, приликом Додикове посјете Москви у својству премијера Републике Српске.

Још тада је Транспаренцy Интернатионал (ТИ) БиХ упозоравао на нетранспарентност и штетност уговора о продаји нафтне индустрије, и утврдио чак 44 спорне тачке.

Наиме, према закључку Конкуренцијског вијећа БиХ, Зарубежњефт је по тадашњим подацима био власник само 40 одсто НефтегазИнКора, док су по 20 одсто држале компаније "Инвест-технологије", "Непат" и "Јуник Девелопмент", чија власничка структура је до данас остала непозната.

Када се приватизација нафтне индустрије поново актуелизовала 2014., на сједницама ентитетског парламента, ТИ БиХ је подсјетио на ово.

"(Остављен је) простор за сумњу да већински власници Рафинерије нису руске компаније нити Руска Федерација, како се јавности представља, већ управо највиши ниво власти РС-а, који је и провео у процес криминалне приватизације или лица уско повезана са влашћу", наводи се у тадашњем саопштењу.

"Оптима група" је данас 100 одсто у руском државном власништву.

Руске инвестиције – нафта и мало шта друго

Прошле године, инвестиције из Русије у Републику Српску су биле негативне, према подацима Агенције за стране инвестиције БиХ (ФИПА).

У односу на РС, руске инвестиције у ентитету Федерација БиХ су занемарљиве. Инвестирано је 4,4 милиона марака (око 2,2 милиона евра).

Додик је у априлу 2014. године најавио да је договорен кредит са комерцијалном банком из Русије, те да ће ускоро стићи прва транша од 70 милиона евра, а након ње и додатних 250 милиона евра.

Услови овог кредита никад нису објављени јавности, као ни то да ли је новац стигао на рачуне Републике Српске.

Послови са руским олигарсима

Компанија "Цомсар Енергy" у власништву руског милијардера Рашида Сердарова, покушава годинама да изгради термоелектрану "Угљевик ИИИ" на сјевероистоку БиХ.

Фирма је 2013. године добила концесију за изградњу електране, и требало је да је гради помоћу банковних кредита из Кине, али тај извор средстава више није доступан, јер Кина прекида финансирање изградње термоелектрана на угаљ у иностранству.

Ипак, из "Цомсара" је у јулу за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврђено да они не одустају од пројекта. До сада се од припремних радова није одмакло.

Сердаров и Милорад Додик су 2014. заједно положили камен темељац за изградњу Хидроелектране "Мрсово" на ријеци Лим у општини Рудо, на истоку БиХ.

Изградња хидроелектране још није почела, а концесија коју је издала Влада Републике Српске важи до 2062. године.

Сердаров је 2011. године, као значајан инвеститор у БиХ, одлуком Савјета министара, добио бх. држављанство.

Олег Бурлаков је прошле године преминуо од корона вируса, а његова фирма "Привредни препород" је прије десет година жељела да отвори рудник мрког угља код Новог Града, на сјеверозападу БиХ.

Тај посао се покренуо са "мртве тачке" почетком ове године, а концесија на експлоатацију угља важи још двије деценије.

Због преговора о руднику, Бурлаков је посјетио Бањалуку 2018. године.

Руски бизнисмен се први пут појавио у БиХ 2008. када је купио фабрику боја и лакова "Терпентин" из Вишеграда, на истоку БиХ, која је поново прорадила 12 година касније.

Бурлаков је тада био заинтересован и за бањалучки "Унис – Ваљаоницу хладно ваљаних трака", Фабрику мотора "Фамос" у Источном Сарајеву, рудник Љубију код Приједора и рудник Миљевину код Фоче, али без конкретних резултата.

Афера 'Килограм злата'

Бурлаков се нашао у жижи јавности 2015. године када је бивши амбасадор БиХ у Русији, Гордан Милинић, оптужио Милорада Додика да је као премијер Републике Српске од Бурлакова као мито примио златну полугу од један кг.

Милинић је за БН телевизију устврдио да је пред његовим очима руски бизнисмен Додику уручио "лијепо упакован килограм злата".

Он је касније био испитан пред Тужилаштвом БиХ, које је покренуло истрагу, али је пријава против Додика на крају одбачена.

Политички односи и афера 'Икона'

Током посјете Москви 2007. Додик је имао један од првих сусрета са руским шефом дипломатије, и данас актуелним, Сергејом Лавровим. Између осталог, разговарало се и о куповини нафтне индустрије Републике Српске.

Касније су се редовно састајали, а сарадња која је заснована на идеји продубљивања привредне увезаности, све је више простора дала политичком повезивању.

Унутар политичког процеса памти се посебно афера из 2020. Наиме, двије године након што је први пут посјетио Бањалуку, Лавров је поново посјетио Републику Српску, овај пут Источно Сарајево.

Приликом састанка са Додиком је истакао да је Дејтонски мировни споразум темељ БиХ, али је тај долазак остао у сјени афере "Икона".

Наиме, Додик је Лаврову поклонио позлаћену икону стару 300 година, за коју украјинске власти тврде да је поријеклом из Луганска, града на истоку те земље који је још тада био под контролом проруских сепаратиста.

Икона је враћена Додику, а истрага о овом случају је још у току.

Русија већ годинама подржава Републику Српску у Савјету безбједности УН-а и често се противе извјештајима високог представника о стању у БиХ.

У јуну 2021. године, Русија је у Савјету била против избора Кристијана Шмита (Цхристиан Сцхмидт) за новог представника међународне заједнице у БиХ.

Према указу руског премијера из маја ове године, та држава планира да у Бањалуци изгради Канцеларију своје амбасаде.

РСЕ је у мају слао упит на адресу Амбасаде чиме ће се бавити ова Канцеларија, на шта није одговорено.

Редовни састанци са Путином

Посљедњих година, на функцији предсједника Републике Српске, или као члан Предсједништва БиХ, Додик се често састајао директно са руским предсједником.

Према званичним транскриптима састанака, доступним на сајту Кремља, разговори су се, углавном, базирали на подршци Русије Републици Српској, као и економској сарадњи.

Одржавани су у Русији, осим оног у Београду 2019. године, током Путинове званичне посјете Србији.

Након посљедњег састанка, у Санкт Петербургу 19. јуна, Путин је поручио да су односи Русије и БиХ "сложени због подршке БиХ за санкције против Русије", али да је Русија свјесна Додикове позиције, те да је цијене.

Члан бх. Предсједништва је тада одговорио да се наставља сарадња са Русијом, да руско гориво "нема алтернативу", те да "разумије контекст" ситуације у Украјини.

Разговор са Лавровим након инвазије

Убрзо након почетка руске инвазије на Украјину, у фебруару, бх. Амбасада те земље је на Фацебооку објавила да су разговарали Додик и Сергеј Лавров.

Навели су да је "обављена размјена мишљења о имплементацији договора насталих након састанка предсједника Руске Федерације Владимира Путина и Милорада Додика у Москви у децембру 2021. године, те да су "зацртани кораци за интензивирање напора у том правцу".

Званични Кремљ није издао саопштење о децембарском састанку, али га је накнадно потврдио.

Додик је након повратка из Москве изјавио за Радио-телевизију Републике Српске (РТРС) да је Путина упознао о ситуацији о БиХ, као и са жељама за враћање надлежности са БиХ на РС, о чему се, у међувремену, одустало.

Од 2014., то се дешавало сваки септембар пред изборе, осим 2020. коју је обиљежила пандемија корона вируса.

Трифуновић: Питање је шта је Додик договорио са Путином 

Уредник портала Бука из Бањалуке Александар Трифуновић за РСЕ истиче да се из саопштења Амбасаде може наслутити да је Додик направио договоре са Путином који нису познати народу који га је бирао.

"Мислим да је у самом саопштењу сва суштина односа Русије према Милораду Додику, а то је – ми знамо да користиш те састанке, све досадашње са Путином, да покажеш онима који те бирају да имаш добре односе с њим, али с друге стране то кошта", упозорава Трифуновић.

Он оцјењује да Додик још није испунио свој дио договора – али да није много ни добио, као што је јефтиније гориво или повољни кредити.

"Мислим да не постоји никакав додатни мотив да он буде добар с Русијом осим искључиво политичке подршке коју он добија показивањем своје присности са руским лидерима", истакао је Трифуновић.

Подсјећа да се ближи новембар и завршетак мисије ЕУФОР Алтхеа, коју Руси, према њему, сигурно неће подржати, као што нису подржали ни високог представника у БиХ.

"Русија ће урадити све оно што је у њеној моћи да загорча присуство међународне заједнице у БиХ, с једне стране, а са друге стране видјећемо колико ће Милорад Додик у том сценарију бити играч који ће за Русију одрађивати дио тих послова", сматра он.

Трифуновић додаје да ће Русија увијек наћи сараднике у политичарима из РС, јер о њој имају исте ставове као Додик.

"Већина људи који живе у РС су велики 'фанови' Русије, и демонстрирати политичку љубав према руском политичком врху, у овом тренутку према Путину, од стране овдашњих политичара значи само добитак, не значи губљење те популарности", истиче Трифуновић.

Додик је власник руских државних одликовања, Ордена дружбе и Ордена Петра Великог са лентом, док му је руски патријарх Кирил уручио одликовање Фонда јединства православних народа.

Одликовања су ишла и у супротном смјеру. Док је био предсједник Републике Српске, 2018. године, Додик је додијелио Орден Републике Српске на огрлици, највише одликовање у овом бх. ентитету, руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову, као и Валентини Матвијенко, предсједници Савјета Федерације Федералне скупштине Русије.

'Ноћни вукови' и Додик

Руска мотоциклистичка група блиска Путину, "Ноћни вукови", блиска је и Додику.

Имају своје чланове у Републици Српској, а редовни су посјетиоци параде поводом Дана Републике Српске, који се обиљежава 9. јануара.

Вођа ове групе, Александар Залдостанов "Хирург", поводом Дана РС-а 2018., добио је од Додика Орден части са златним зрацима "за нарочито истицање и афирмацију људских права, толеранцији међу људима и народима, владавини права и слобода, као и јачању пријатељских односа између Руске Федерације и Републике Српске".

"Вукови" и Залдостанов се налазе на црној листи Сједињених Држава од 2014. године, због умијешаности у тадашње сукобе у Украјини.

Представници ове групе су Додику 2014. поклонили прслук и џемпер са грбом Републици Српској и "Ноћних вукова".

Руско-српски храм у Бањалуци

Већ четири године, у Бањалуци се гради руско-српски храм и културни центар.

Према најавама, у центру би требало би да се изучавају руски језик и други садржаји.

Додик је заједно са свештенством Бањалучке епархије Српске православне цркве у јуну обишао градилиште храма, који ће бити посвећен руској царској породици Романов.

Тада је истакао да је у храм уложено око 10 милиона евра, те да се очекује да би спољашни радови могли бити готови идуће године.

Пројекат је одлуком ентитетске Владе од 10. фебруара стављен на листу приоритетних за финансирање из буџета.

(РСЕ)