Слањем Плетнера на Балкан Њемачка убацује у вишу брзину

Саветник немачког канцелара Јенс Плетнер стиже у Приштину и Београд. Поред њега, у делегацији Мирослава Лајчака биће и саветник француског председника Емануел Боне. То је нова димензија решавања старог проблема.

Србија 09.09.2022 | 08:07

Немачка влада је, од свог доласка на власт крајем прошле године, вишеструко ставила до знања да жели да настави да интензивира активности за решавање акутних проблема на Западном Балкану. По први пут је именован повереник за Западни Балкан (политичар Зелених Мануел Сарацин), међу првим турнејама у мандату и за канцелара Олафа Шолца и за министарку спољних послова Аналену Бербоко био је обилазак тог региона.

Шолц је почетком маја у Берлин позвао на разговоре српског председника Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија. И Берлински процес, којем је Немачка главна покретачка снага, наставља се самитом 3. новембра у Берлину.

Дијалог као питање безбедности

Најновији потез у процесу интензивирања напора да се реше проблеми на Западном Балкану који у себи садрже опасност већег сукоба, јесте да је канцелар свог саветника за спољну и безбедносну политику Јенса Плетнера укључио у процес развоја дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштина. То је учињено у договору с Француском, чији председник Емануел Макрон такође на располагање и као помоћ специјалном изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку, ставља свог спољнополитичког саветника Емануела Бонеа.

Почетком недеље портпарол немачке владе Штефен Хебештрајт потврдио је да већ овог петка (9.9.) Плетнер са својим колегом Бонеом путује на Косово и у Србију, као пратња Лајчаку.

Безбедност у Европи, па тако и стабилност на Западном Балкану, од велике је важности, како за канцелара Олафа Шолца, тако и за председника Емануела Макрона. У то спада и јаки ангажман за потпуну нормализацију односа између Косова и Србије. У сенци последњих напетости, они су своје спољнополитичке саветнике, дакле Јенса Плетнера и Емануела Бонеа, замолили да специјалног изасланика  ЕУ Мирослава Лајчака директно подрже у његовим настојањима. Као први корак, оба спољнополитичка саветника ће у пратњи Лајчака 9. септембра посетити Косово како би се сусрели с премијером Куртијем, те Србију, како би се сусрели с Вучићем, а све у циљу испитивања опција за напредак у дијалогу“, рекао је Хебештрајт пред новинарима у Берлину.

„Важна је деескалација“

Политички аналитичари то виде као даљи корак у јачем ангажману Немачке у региону. „Нико у овом тренутку не жели ескалацију сукоба на Балкану“, могло се чути на маргинама расправе „Позиција Косова у преговорима са Србијом“ која је у организацији труста мозгова Аспен-институт Немачка одржана ове недеље у Берлину.

„Чињеница да ће Јенс Плетнер, шеф спољне и безбедносне политике кабинета савезног канцелара, сада отпутовати на Косово и у Србију како би подржао Лајчака као представник Олафа Шолца, још више показује колику тежину Берлин придаје дијалогу у сенци рата у Украјини, која је у међувремену и ЕУ-кандидат“, рекла је за ДW Јохана Дајмел, независна немачка експерткиња за Балкан.

Она је додала да је, након опасних тензија које су крајем јула „намерно распириване на северу Косова“ око регистарских ознака аутомобила, косовско-српски дијалог поново високо на дневном реду у ЕУ, НАТО и САД. „С обзиром на рат у Украјини, важна је деескалација“, закључује та аналитичарка која добро познаје прилике у југоисточној Европи.

„Највећи проблем који се мора решити“

Према мишљењу Горана Булдиоског, директора канцеларије Фондације отворено друштво у Берлину, Европска унија себи једноставно више не може да приушти чекање. „Мислим да ни ЕУ, а ни Западни Балкан немају више опције због тога што неспоразуми који су присутни у региону једноставно трају предуго. У ситуацији када имамо рат и агресију на Украјину, нико себи не може да дозволи још један отворени конфликт“, рекао је Булдиоски.

Чињеница да Немачка и Француска подижу ниво дипломатске активности у смеру решавања сукоба између Србије и Косова је, како сматра Булдиоски, порука региону да се жели доћи на неку другу позицију, која је боља и за Западни Балкан, али и за Европску унију. „То је позиција у којој нема отворених сукоба и превише отворених питања, а ту је дијалог Београд-Приштина највећи проблем који се мора решити“, сматра Булдиоски.

Он недавно међусобно признање личних карата сматра прагматичним решењем које ће помоћи бољем протоку људи и развоју привреде. „Након тога може се разговарати и о оном што је неупитно, а то је признавање Косова“, сматра Булдиоски.

„Лоптица је у Београду“

Један од главних излагача на расправи о Косову у Аспен-институту, Арбер Фетаху, аналитичар с приштинског труста мозгова Група за правне и политичке студије (ГЛПС), сматра да се са овим интензивирањем дипломатских активност (или боље речено – притиска) председник Србије нашао у ситуацији у којој мора да дође до неких резултата.

„Притисак је наравно и на Куртија да се ствари помакну даље, Приштини не одговара статус кво, али мислим да је с актуелном украјинском кризом у позадини и односа Београда према Москви, лоптица сада у Београду“, закључује Фетаху.

(ДW)