Је ли БиХ спремна за енергетску транзицију?

Енергетска транзиција је највећи изазов данашњице који је прихватила и БиХ. То је и један од услова за чланство у Европској унији. Има ли БиХ потенцијала за овај процес?

Босна и Херцеговина 25.08.2022 | 22:36

БиХ је потписница Споразума о стабилизацији и придруживању, Уговора о успостављању Енергетске заједнице, Паришког споразума те Софијске декларације и низа других докумената којима је прихватила да постане карбонски неутрална држава до 2050. године. То је за БиХ тежак посао, али природни потенцијал има.

“Рецимо потенцијал вјетра и солара у БиХ и то економски исплатив потенцијал је два пута већи од наше укупне производње електричне енергије коју имамо сад”, каже Дамир Миљевић из Центра за одрживу енергетску транзицију РеСЕТ. Међутим, зависност од угља у БиХ је велика.

“Тренутно стање по питању производње електричне енергије у БиХ је такво да укупно учешће у производњи електичне енергије партиципира производња у тррмоелектранама 60 посто, остатак у хидроелектранама. Учешће обновљивих извора енергије је свега око један посто”, каже Слободан Васиљевић, магистар електротехничких наука.

Дакле, процес је почео, али недовољно озбиљно.

“Ми имамо различиту ситуацију у БиХ. РС је прошле године усвојила нови закон о обновљивим изворима енергије који омогућава убрзавање енергетске транзиције поготово у дијелу који се односи на такозвану грађанску енергију, тј. могућност да грађани и локалне заједнице и привреда учествују у производњи електричне енергије. У ФБиХ још није усвојен тај закон. Проблем је што ми са тим законима каснимо двије, три године за регионом, а за Европском унијом пет до 10 година”, каже Миљевић.

Декарбонизација енергетског сектора је императив за БиХ што је не само обавеза , већ и развојна шанса.

„То је неопходно. Истина Европа у последње вријеме кад се суочила са мањком гаса и кад су цијене гаса и нафте отишле у небо поново се мало враћа на угаљ, али то је само једна пролазна етапа, да се преброди ова наступајућа зима. Послије ће се ствари поново вратити на оно што је пројекција ЕУ, дакле декарбонизација и треба заиста да се сви укључимо у смањивање утицаја климатских промјена“, каже Едхем Бичакчић из Комитета Међународног савјета за велике електричне системе (ЦИГРЕ БиХ).

“Лобији који и даље заговарају да су термоелектране одрживе губе битку, јер самњење зрачења ЦО2 је дефинитивна одлука ЕУ у смсилу заштите животне средине и због тога ће се врло брзо уводити и у БиХ таксе на емисију ЦО2. Оне су тренутно на нивоу отприлике 60 еура, рецимо на један производ једног мегават сата електричне енергије и на такав начин електрична енергија произведена у термоелектрани постаје неконкурентна на европском тржишту. С друге стране ЕУ је врло близу одлуке да тзв. прљаву електричну енергију неће жељети да откупљује”, каже Васиљевић.

Зато овај процес треба убрзати. Ради се о веома великим инвестицијама, али морамо бити спремни да прихватимо изазов, каже Бичакчић.

“Битно је да пројекти буду добро припремљени, да администартвина процедура буде једноставна, разумљива и домаћим и страним инвеститорима и те ће се ствари убрзано одвијати”, каже Бичакчић.

“Приватне компаније ће бити носиоци тих промјена, јавни сектор не може то да прати јер још егзистира и води прљаве енергије, али генерално биће потешкоћа”, истиче економски аналитичар Адмир Чавалић.

Ништа се не дешава преко ноћи, а поборници фосилних горива износе лажне дилеме, сматра Дамир Миљевић.

“Ја сам се вратио недавно из Пољске. Пољска је у заднијих 20 година смањила број рудара са 400 хиљада на 70 хиљада. Према томе оно што треба да се схвати да је одустајање од производње електричне енергије од угља у процесу. То ће трајати 10, 15, 20 година. Нико није луд да сутра ујутру затвори то”, наглашава Миљевић.

Процес мора да се одвија на систематичан начин јер региони који зависе од угља не смију доћи у ситуацију да кад се затворе рудници и термоелектране народ нема шта да ради, заључује Миљевић.

(БН)