Забринути радници о стању у РТРС-у, траже помоћ

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић на свом блогу је објавио посмо које је, како наводи, добио од забринутих радника Радио-телевизије Републике Српске, а у коме се говори о тешком стању у јавном сервису и дуговањима која су премашила 30 милиона марака.

Поштовани грађани и политичари Републике Српске,

Ми радници Радио Телевизије Републике Српске нажалост овако видимо једину могућност да Вам се обратимо и укажемо на стање у нашој и вашој Радио-телевизији. Сви памтимо како је настала Радио Телевизија Републике Српске, тај пут је неизбрисиво везан за наш народ. Заједно смо пролазили кроз тешке и лијепе тренутке, стварајући тако успомене и дужност коју ми као јавни сервис морамо да испуњавамо.

Сада слободно можемо да кажемо да је рад у ратним и послије ратним годинама био период златног доба РТРС-а. Данас 30 година од настанка ми смо технолошки, материјално и кадровски на самоме дну медијског живота Републике Српске.

Наше плате су деценијама на минимуму и поред велике наплате претплате од наших грађана ( напомињемо да се је она у прошлости дијелила: РТРС 25%, ФТВ 25%, БХРТ 50%. Од 2017 године РТРС задржава 100% прикупљених средстава ), у техничком и визуелном смислу довољно је да погледате наш програм и сами ће те уочити стварно стање.

Тужно је да јавни сервис као што је РТРС нема квалитет слике у ХД формату. Садашње руководство још није предложило план како ријешити ову поражавајућу ситуацији, чак и ако смо једина медијска кућа у цијелој БиХ која и даље користи СД квалитет слике. Очито њих није стид, али нас јесте.

Мислимо да по самоме значају РТРС мора да предњачи у свакоме сегменту и примјеру у односу на друге. Сами извјештаји о дугу телевизије се покушавају вјешто сакрити, дуг од преко 30 милиона конвертибилних марака је итекако видљив за нас запослене.

Због овога смо свакодневно изложени срамоти од стране добављача, који због своје не могућности да ступе у контакт са руководством РТРС-а и наплате своја потраживања, то покушавају остварити преко обичног радника уз непријатан вид комуникације.

Мобинг је саставни дио рада уз учестале увреде, пријетње и минимална примања, то нас све подсјећа на нека давна времена када су овдје владали страни протекторати. Материјални статус већине радника је веома лош, на ову тему смо покушали разговарати са руководством али на наше питање о повећању плата одговор директорице је био без ријечи уз протестно напуштање састанка, што је врхунац бахатости.

Постоје и позитивне ствари у функционисању РТРС-а, ми смо лидери у набавци филмова и емисија за наш програм. Чак и ако је њихова набавна цијена изузетно висока, приоритет је да се то реализује. Али овом темом треба да се баве одређене институције Републике Српске.

Послије свих покушаја, коме још да се обратимо за заштиту наших права када смо све механизме исцрпили. Остао је само овај, надајући се да ће ово писмо допријети до оних који нам могу помоћи.

Њих прво желимо замолити да нас не оптужују да по налогу Сарајева покушавамо срушити Радио Телевизију Републике Српске, јер смо је ми и градили. Да нам не говоре да нам плате нису мале, већ да ми пуно трошимо, да нисмо гладни, већ да слабо једемо.

Само их молимо да прво дођу, обиђу нас и попричају са сваким запосленим од подрума, приземља, И спрата и ИИ спрата зграде РТРС-а.

Сигурно би тај чин био позитиван за све нас и лакше би се разумјела озбиљност ситуације у којој се налазимо. Запослени са ИИИ спрата нису у стању да вам дају јасан увид у стварно и истинито стање. Нажалост морате да схватите да су они, у односу на нас, високо и њима је увијек добро.

(БН)