Какве посљедице би пад евра могао имати за БиХ

Пад евра у односу на долар доноси одређене промјене за Босну и Херцеговину, али и цјелокупну Адриа регију. Економиста и бивши дипломата Драшко Аћимовић рекао је за Блоомберг Адриу да ће се проблем који је везан за пад евра у односу на скоро све друге валуте одразити на отплату спољног дуга БиХ. 

Босна и Херцеговина 15.07.2022 | 13:32

"БиХ има само 64,19 посто спољног дуга искључиво у еврима, а све остало је у доларима и другим валутама", казао је Аћимовић.

"Нажалост морам рећи да сам на почетку корона кризе мјесецима упозоравао да се треба направити хитна консолидација и реструктурирање спољног дуга, многе земље су добијале чак и отпис одређених дугова ако ураде реформе, што је нажалост остало без одјека."

БиХ је повећала укупно спољно задужење са 8,14 милијарди (2019. године) на 9,67 милијарди (прво тромесјечје 2022).

"Помоћ коју је БиХ добила од ММФ од 307 у СДР (корпа од 5 валута) могла је, што је била и препорука ММФ-а, бити искориштена за реструктурирање спољнох дуга БиХ међутим власт је све то потросила као и друге кредите ММФ, ЕУ и других међународних кредитора и не само да није смањила дуг и ослободила се свих дуговања који нису у еврима, већ га је за двије године повећала за 1,5 милијарди", истакао је Аћимовић.

Наводи да као што је то обичај међу владајућим структурама у БиХ, новци су отишли у јавне набаве, аутомобиле, канцеларије, намјештај... Аћимовић каже да би једна земља која има валутни одбор и валуту која је везана за еуро мора имати и задужења у еврима. 

Истиче да иако је пословање субјеката у електро-енергетском сектору у БиХ тренутно позитивно, потенцијални ризици могу довести до проблема са сигурношћу снабдијевања.

Универзитетски професор и економиста Бечког економског института Бранимир Јовановић рекао је пак за Блоомберг Адриу да јачање долара неће имати неких великих посљедица по балканске економије јер оне немају превелике везе са америчком економијом, нити превише користе долар. 

"Скоро све валуте су или фиксиране за евро, или флуктуирају само мало у односу на њега", казао је Јовановић.

"Кад је спољна трговина у питању, у свим економијама више од 2/3 размјене је са Европском унијом, а учешће Америке је свега неколико процената."

Казао је да је слично и са страним инвестицијама. Сматра да може бити некаквих позитивних ефеката у виду већих дознака, односно трансфера, које шаљу исељеници из Америке, јер ће ти новци сада вриједити више у локалним валутама. 

"Инфлација може да буде нешто већа, због више цијене нафте, која се изражава у доларима, али инфлација је свакако висока, па се то неће превише примијетити", навео је Јовановић. 

Као што је рекао и Аћимовић, Јовановић сматра да земље које имају спољни дуг изражен у доларима могу имати веће трошкове сервисирања овог дуга, мада је то углавном хеџирано. 

"Физичка и правна лица која имају кредите у доларима ће сада имати веће трошкове за рате, али доларски кредити на Балкану нису превише изражени. С друге стране, лица која имају доларску штедњу ће сада имати више", закључио је Јовановић.

"Све у свему, биће појединих и позитивних и негативних ефеката, који ће се компензовати међусобно."

(блоомбергадриа.цом)