“Проинтер” са фалсификатима на тендерима зарађује милионе

Фирма „Проинтер ИТСС“ се на јавне послове за управљање системима, који садрже личне податке готово милион грађана Федерације БиХ, пријавила са лажираном документацијом.

Босна и Херцеговина 15.06.2022 | 10:07

Фирма „Проинтер ИТСС“ је крајем 2020. године кренула у борбу за вриједне јавне послове у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ) након низа вишемилионских уговора склопљених са институцијама у Републици Српској (РС). Са Федералним министарством рада и социјалне политике ова фирма је покушала уговорити два тендера за одржавање информационих система, вриједна 692 хиљаде КМ.

Конкуренцију су покушали побиједити фалсификованом документацијом, давањем новца и уцјеном.

„Проинтер“ је тендерској комисији требало да  достави доказе да има искусне стручњаке који би одржавали комплексне информационе системе за Министарство. Но, како их није имао довољно, за двојицу је приложио лажиране документе о њиховом радном искуству и биографији. Иако је морало, Министарство ту документацију није провјерило па је „Проинтер“ задовољио услове тендера.

 „Стављени су неки документи у моје име, нешто написано што апсолутно није истина“, рекао је новинарима Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) сарајевски програмер Намик Пливчић. Његово име и презиме се нашло на фалсификатима.

Пливчићу је Аднан Мујкић, тадашњи радник „Проинтера“, по налогу руководиоца понудио новац за неопходни цертификат, што су обојица потврдили новинарима. Из „Проинтера“ негирају да су нудили новац.

Сумњиви документи тендерске документације нису промакнули сарајевској фирми ЦОМП-ИТ која је уз „Проинтер“ једина учествовала на финалној лицитацији за добивање ових тендера.

„Петнаест минута прије лицитације звала нас је директорица „Проинтера“ Сарајево Бојана (Бојана Шкробић Омеровић, оп. а.) и рекла нам је: ‘Ево ми нећемо учествовати на лицитацији, али нас узмите као подизвођача и платите нас.’ Уцијенила нас је”, рекао је новинарима власник ове фирме Бакир Зачирагић.

ЦОМП-ИТ је на крају добио посао, али су због „Проинтеровог“ обарања цијене изгубили око 270 хиљада марака. Упозорили су Министарство о спорној документацији „Проинтера“ коју ју ова институција прослиједила истражним органима.

Нови директор бањалучког „Проинтера“ Владимир Перишић је новинарима рекао „да ‘Проинтеру’ не иде баш у интерес да се не огласи” у вези са овом темом, али се касније није јављао на позиве.

Упркос доказима о фалсификатима, санкције „Проинтеру“ нису изречене већ дуже од годину дана. Фирма је од тада уговорила више од 57 милиона марака вриједне послове за јавне институције у БиХ, од чега тек мање од пола милиона КМ у ФБиХ.

Услуга за 200 евра

Федерално министарство рада и социјалне политике је у 2020. години расписало тендере за одржавање софтвера за исплате социјалних накнада, информационог система СОТАЦ вриједног близу 479 хиљада марака, и Јединственог регистра вриједног око 213 хиљада марака.

СОТАЦ користе кантоналне и опћинске службе социјалне заштите у ФБиХ за обрачун и исплату накнада. Систем је увезан са Агенцијом за идентификацијске документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), са Пореском управом ФБиХ и тридесетак банака. СОТАЦ је повезан и са Јединственим регистром за исплату накнада из буџета. У ова два система су похрањени лични подаци скоро милион грађана из ФБиХ.

Одржавање ових софтвера захтијева сарадњу са више од стотину федералних институција и најмање 450 њихових упосленика. Ове послове за Министарство већ скоро двије деценије обавља сарајевска фирма ЦОМП-ИТ која познаје софтвере јер је учествовала у њиховом креирању.

Наиме, апликацију за СОТАЦ је 2003. године израдио конзорциј фирми ЦОМП-ИТ – „Оцеан“ из Травника и „Ланацо“ из Бање Луке. Након пуштања апликације у рад, фирме су се договориле да њено одржавање у ФБиХ преузме ЦОМП-ИТ, а бањалучка фирма у РС-у.

„Једино исправно је да фирма која је то радила да она то одржава. То би био велики ризик за уговорног органа да неког сад ангажује. Ризик би био што можда пола године не би људи могли примати накнаде”, каже Сенид Герин, власник фирме „Оцеан“. Из фирме „Ланацо“ нису одговарали на питања новинара.

Власник фирме ЦОМП-ИТ Бакир Зачирагић каже за ЦИН да се друге фирме никада нису ни нудиле Министарству за послове одржавања ових софтвера јер их не познају, нити имају обучене људе за њихово кориштење.

Зачирагић се, стога, и у 2020. надао наставку сарадње са Министарством, али на тендере за одржавање софтвера се јавља и „Проинтер“.

„Изненадили смо се”, рекао је Зачирагић, те додао: “Нелогичност је да ће неко узети туђи софтвер и учити, па одржавати. Систем није тако једноставан. Ниједна паметна фирма неће то урадити.”

У „Проинтеру“ нису видјели препреку. Као доказ да је способан одржавати овај систем Министарству је морао доставити листу од пет стручњака који могу обављати ове послове. Први на листи се нашао програмер Намик Пливчић. „Проинтер“ га је пријавио као специјалисту за развој база података и рад на њима.

Међутим, Пливчић је новинарима ЦИН-а рекао да никада раније није сарађивао са овом фирмом нити је разговарао са њиховим руководиоцима о одржавању софтвера. Каже да је на молбу пријатеља Аднана Мујкића, који је у 2020. радио за сарајевски „Проинтер“, фирми уступио свој ЦВ и Мицрософтов цертификат који је тражен тендером.

„Онда је он тражио као неке потврде о мом претходном искуству. Нисам могао, рекао сам ја ти могу дати ово што имам“, каже Пливчић.

Потврда је, ипак, сачињена без његовог знања. У потврди је наведено да је Пливчић од 2015. године запослен у бањалучкој фирми „Сириус 2010“ као консултант на базама података иако није никада радио ни за ову фирму. Документ је потписао директор „Сириуса“ Душко Опајић, а „Проинтер“ га је смјестио у тендерску документацију како би доказао да има специјалисту за базе података са петогодишњим искуством. Овим је допуњен и Пливчићев ЦВ како би се подударао са лажном потврдом.

Лажну потврду за програмера Намика Пливчића, коју је користио „Проинтер“ за пријаву на тендер, потписао је Душко Опајић, директор бањалучке фирме „Сириус 2010“ 

„Прва моја грешка је што сам наивно ушао у то. Хтио сам да помогнем пријатељу који ме је увалио”, рекао је Пливчић.

Новинари су Мујкића затекли с питањем о Пливчићевом ЦВ-у. Понављао је како је “ван памети” да га је неко фалсификовао на путу до Министарства. Такођер, потврдио је да Пливчића познаје годинама и да никада није радио у „Сириусу“.

„Намику је понуђен новац за посуђивање цертификата. Ја сам њему понудио 200 еура испред фирме јер сам добио такав налог од руководиоца да ће уплатити 200 еура некоме ко нам посуди тај цертификат”, рекао је Мујкић који је половином 2021. године престао радити за „Проинтер“.

Ипак, директорица сарајевског „Проинтера“ Бојана ШкробићОмеровић у тендерској понуди је писмено изјавила да ниједној особи није понудила мито, дар или неку другу повластицу у процесу јавне набавке. На позиве новинара ЦИН-а није одговарала.

Пливчић каже да је одбио узети 200 еура. По сазнању за фалсификоване документе с његовим именом писмено је обавијестио Министарство да никада није радио за „Сириус 2010“.

„Био сам јако љут. Ја сам у ИТ-у скоро 20 година. Имам некакву репутацију, имам образ и онда то све неко ставља на коцку”, каже Пливчић.

Душко Опајић, директор „Сириуса“, се такођер није одазивао на позиве новинара.

„Проинтеру“ је недостајао још један програмер како би задовољио услове оба тендера. Новинари ЦИН-а су пронашли да су се потврде са лажним подацима о искуству програмера Емира Зејниловића такођер нашле у „Проинтеровој“ документацији.

У вријеме пријаве на тендере Зејниловић је био тек неколико мјесеци упосленик „Проинтера“. Иако није имао доказе о радном искуству, прилагодио их је условима јавних позива.

Лажне потврде је потписао његов рођак Фарук Зејниловић, директор информатичких фирми „ФЛ Директ Маркетинг“ и „Коммпет“. У потврдама стоји да је Емир Зејниловић био упосленик ових фирми шест година, што је у супротности са званичним подацима у Регистру запослених ФБиХ.

Емир и Фарук Зејниловић су се пристали срести са новинарима ЦИН-а и разговарати, али су одбили званично говорити због истраге која се води. Наиме, Федерална управа полиције је сачинила извјештај о лажирању потврда и прослиједила га крајем 2021. године Кантоналном тужилаштву у Сарајеву. У овој институцији кажу да раде на провјери пријаве.

Уцјена за побједу

Иако је морала, Тендерска комисија Министарства од „Проинтера“ није тражила доказе Порезне управе и Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање о радном стажу упосленика уз које је могла утврдити лажне податке. Потврде о стручњацима из конкурентне фирме ЦОМП-ИТ су провјерили.

Ове двије фирме су завршиле на лицитацији за оба тендера.

Власник компаније ЦОМП-ИТ Бакир Зачирагић тврди да му је 15 минута прије лицитације за први тендер директорица сарајевског „Проинтера“ Шкробић-Омеровић понудила да се „Проинтер“ повуче са лицитације уколико га ЦОМП-ИТ узме као подизвођача. Он каже да га је „практично уцијенила“.

„Ми нисмо хтјели да пристанемо на то и онда су они нама скинули на лицитацији 40 посто цијене”, рекао је Зачирагић. На лицитацији за други тендер ЦОМП-ИТ је такођер прихватио посао за 40 посто нижу цијену. Тиме је фирма изгубила око 270 хиљада марака на оба тендера.

„Ми смо тражили да се поништи њихова понуда. Министарство није поништило лицитацију мада је то требало урадити”, каже Зачирагић. Према прописима, уговорни орган мора одбацити захтјев за учешће на тендеру уколико је понуђач лажно представио информације о испуњавању услова.

Након што је пријавио „Проинтер“ Министарству, Зачирагић каже да га је посјетила тадашња директорица бањалучког „Проинтера“ Гордана Ковачевић.

„Тражила је, у принципу, да ми повучемо папире”, рекао је Зачирагић, додавши да је одбио то учинити.

Из „Проинтера“ нису жељели објаснити лажирање података на тендерима. У писменом одговору су навели: „Све што смо приложили у самом поступку јавне набавке укључено је у складу са дефинисаним процедурама”.

Из Министарства су упорно одбијали говорити са новинарима о овој теми: “Став овог министарства је да неће давати никакве коментаре нити изјаве до окончања поступка надлежних органа“.

Федерални министар рада и социјалне политике Веско Дрљача је након пријаве Зачирагића реаговао писменим  рјешењем у којем наводи да “нису могли улазити у то да ли су поједине фирме лажирале потврде с обзиром да је свака потврда потписана и овјерена печатом фирме”.

Ипак, према Закону о јавнима набавкама БиХ, уговорни орган је дужан провјерити квалификацију понуђача, што подразумијева провјеру валидности докумената које понуђачи достављају у својим понудама.

„Неко вас може преварити и то је неминовност, али ви провјерите. Уговорни орган буквално све ингеренције има да позове орган који је издао ту потврду. Отворена су вам сва врата. Е, сад долазимо да ли то уговорни орган жели”, каже адвокат Нермин Вила.

Највећа одговорност ипак је, додаје Вила, на ономе ко је сачинио лажну потврду и њом преварио некога те на оном ко је такву потврду употријебио.

Скривени интерес

„Проинтер ИТСС“ је основан у априлу 2015. године, у којој су склопили послове са институцијама вриједне 215 хиљада КМ. У наредних седам година бх. институције су овој фирми повјериле послове од 167 милиона марака. Највећи дио послова уговорили су са институцијама и јавним предузећима РС-а.

Наклоњеност институција у РС-у према „Проинтеру“ проблематизована је 2019. на сједници Народне скупштине РС-а када је члан Предсједништва и лидер Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик упитан да ли је његов син Игор стварни власник „Проинтера“.

„Није власник ни овлаштено лице, али јесте сарадник те фирме. Бави се новим технологијама, сарађује са иностраним фирмама и има од тога приходе”, рекао је тада Додик.

Америчка технолошка компанија Мицрософт је почетком 2022. године скинула фирму „Проинтер“ са листе својих партнера. Оваква одлука је услиједила након што су Сједињене Америчке Државе увеле санкције Додику због корупције, гомилања личног богатства и подривања стабилности у БиХ.

У међувремену стигао је демантиј адвокатског друштва "Адемовић, Ножица и партнери" у које се каже да компанија "Проинтер" да су у тексту изнесене неистине, те да Проинтер није нудио мито.

“Нико у име компаније Проинтер ИТСС Сарајево није понудио мито, дар или неку другу повластицу у процесу јавне набавке, због чега су апсолутно неосновани наводи којима се сугерише да смо као компанија у случају Намика Пливчића учинили било какву незаконитост приликом прилагања његове радне биографије и цертификата приликом достављања „тендерске документације“, а као дио документације потребне за конкретну јавну набавку коју је расписало Федерално министарство рада и социјалне политике", каже се у демантију.

"Такође истичемо да изјава господина Пливчића да са нашом компанијом никада није сарађивао и да је, на неки начин, злоупотријебљен, није тачна. Проинтер ИТСС је с господином Пливчићем имао Уговор о пословно техничкој сарадњи. Управо тим уговором предвиђено је да, уколико наша компанија добије посао, господин Пливчић буде ангажован на пројекту у раду са базама података, за што би, свакако, био плаћен. Напомињемо да господин Пливчић има приватну фирму и бави се консалтингом, те је сасвим уобичајено да као стручњак буде ангажован на пројектима", истакли су.

(БН/ЦИН        Фото:ЦИН)