Данас су Духови: Ово су народни обичаји и вјеровања

Српска православна црква данас прославља празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се слави педесети дан по Васкрсу.

Република Српска 12.06.2022 | 10:27
Данас су Духови: Ово су народни обичаји и вјеровања

Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увијек се обиљежава десети дан по Вазнесењу Господњем.

Српска православна црква прославља Духове и као један од највећих догађаја у хришћанству, забиљежен у Четворојеванђељу.

Сматра се да су, послије догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнули Отац, Син и Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика.

На Духове је Христос испунио обећање које је дао ученицима на дан Вазнесење када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити - али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповиједају Јеванђеље.

У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку свјетлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.

У хришћанству се сматра да су апостоли, иако људи из народа и не много учени, добили знање свих језика које до тада нису говорили и снагу да доврше дјело Господње за спас човјечанства.

За хришћанство је Педесетница почетак свега, почетак првог обраћања Христових ученика народу.

Према јеванђељском предању, окупљеном народу прво се обратио свети апостол Петар и позвао га на покајање и крштење. Крштено је, како каже предање, три и по хиљаде душа чиме су створени темељи цркве која траје већ трећи миленијум.

За овај велики празник везују се многи обичаји, а у православне храмове уноси се трава у вријеме празничне литургије и од ње се плету вијенци који се као благодет чувају у домовима до сљедећих Духова.

Српска православна црква, као и све православне цркве, датум празновања Педесетнице везује за Васкрс, па и овај Господњи дан спада у покретне празнике и обиљежава се увијек у недјељу, десетог дана по Вазнесењу.

Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у црквеном календару црвеним словом обиљежени и Духовски понедјељак и Духовски уторак.

Дан уочи Духова, православни вјерници посвећују мртвима, па се у суботу пред празник Педесетнице обиљежавају Задушнице, посјећују се гробља и пале свијеће на гробовима и у храмовима.

ОБИЧАЈИ И ВЈЕРОВАЊА
На празник Силаска Светог Духа на апостоле, под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвијећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвијећем.

То их је подсјећало на вријеме када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на вријеме лутања по пустињи, послије бјекства из Мисира, јер су у пустињи живјели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете вјенчиће од траве које послије носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе вјенчиће у торбама и ташнама јер вјерују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.

ЛИТИЈА ДО ПОЉА И ВИНОГРАДА
Светом Духу вјерници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и дан полиције, који се обиљежава у знак сјећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.

У многим мјестима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим мјестима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико мјеста у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.

(БН)

Коментари / 0

Оставите коментар