Закон о ћирилици остао мртво слово на папиру

Српски језик и писмо ћирилица никада кроз историју нису били у тежем положају, као данас. До које мјере су пољуљани темељи српског националног идентитета, јасно показује чињеница да се законским актом морају спашавати.

Република Српска 05.06.2022 | 08:09

“Закон о зашитити ћирилице усвојен је у НСРС још 15.09.2021. године и до данас није дао очекиване резултате. Ћирилица је изузетно важна зато што је дио националног идентитета поред српског језика. Врло је важно његовати своје писмо, јер ако нестане писма и језика нестаће и нас. “, каже за БН Жељка Млађеновић, аутор књиге “Ћирилицом пишем”.

Хоћемо ли штитити темеље националног идентитета, или не, избор је на сваком појединцу.

Законом је обавезна службена употребе језика и писма, а за правна лица која крше одредбе прописане су новчане казне до 5.000 марака.

Јелена Тривић, наводи да овај закон, можда може  натјерати службенике у суду да рјешења, пресуде, било које друге акте почну да куцају на ћирилици, што би био један од помака тог закона.

“Не треба одбацити ни могућност да ће се успорити процес избацивања ћирилице из јавног простора, али не мислим да се то може десити преко ноћи.”, изјавила је Трвићева.

Сваки је закон мртво слово на папиру, уколико не почне досљедно да се примјењује, сматра струка.

“Данас се некоришћење ћирилице правда тиме да су велики утицај учиниле друштвене мреже, интернет, ја баш мислим да то није тако, јер савремене технологије пружају могућност да се користи ћирилица на сваком кораку и у сваком тренутку.” појашњава Млађеновићева.

Ћирилица је једино српско писмо, латиница је само писмо српскога језика, будући да се српским језиком не служе само Срби него и други народи који су српски језик преименовали и пишу га готово искључиво латиницом, објашњавају упућени.

Закон о заштити српског језика и ћириличног писма само је иницијатор за друге потезе које друштво мора предузети, почев од бољег статуса српског језика у образовном систему. Потребно нам је ћирилично окружење у свим сферама друштевног живота, јер једино тако можемо сачувати темеље националног идентитета.

(БН)