Три могуће руске реакције ако Финска и Шведска уђу у НАТО

Америчка телевизијска кућа ЦНБЦ анализирала је како би Русија могла реаговати ако се настави ширење НАТО-а. Издвојене су три могуће реакције, а то су још интензивније провоцирање НАТО-а, цyбер напади и енергетски рат.

Свијет 17.05.2022 | 11:23

Русија се оштро супротставила могућности да Финска и Шведска постану чланицама НАТО-а те је најавила да њена реакција неће изостати.

Интензивније провоцирање НАТО-а

Русија посљедњих година активностима провоцира реакцију НАТО-а, а што подразумијева и периодични улазак у зрачни простор овог војног савеза. Стручњаци сматрају да ће овакве активности бити интензивније ако Финска и Шведска окончају вишедеценијску војну неутралност.

"Ово мијења сигурносно окружења на цијелом Балтичком мору и Арктику. Наравно да ће се наставити уласци у зрачни простор, али ми смо одбрамбени савез те ћемо реагирати рационално и професионално. Посљедња ствар коју Русија жели јесте сукоб са свих 30 чланица НАТО-а, а ускоро ће их бити 32", указао је бивши генерал америчке војске у Европи Бен Ходгес.

Сматра да Русија не може отворити нови војни фронт све док ратује у Украјини. Оцијенио је да не постоји стварна опасност по Финску и Шведску.

У НАТО-у тврде да руски војни авиони често не емитују сигнал са транспондера, а због чега се не зна позиција и висина летјелице. Осим тога, нагласили су да не комуницирају с контролорима летења, а за шта су навели да представља ризик по цивилне авионе.

Цyбер напади и помјерање војске ка граници

Финска и Шведска су потцртале да је разлог чланства у НАТО-у посљедица агресије Русије на Украјину, а не да би се антагонизирале Русији.

Шведска премијерка Магдалена Андерссон је 15. маја изјавила за ЦНБЦ да је чланство најбоља ствар за националну сигурност. Очекује да ће руски предсједник Владимир Путин тражити и учесталије цyбер и хибридне ратове као реакцију на чланство ове државе у НАТО-у.

Министрица вањских послова Шведске Анн Линде очекује и то да ће Русија више помјерати војску ка шведској граници.

Енергетски рат

Енергетски рат је још један изгледан начин руске реакције. Енергенти су снажан адут у руској конфронтацији Западу. Европска унија у међувремену то покушава промијенити.

Економиста осигуравајућег друштва АXА Гиллес Моец не искључује могућност да Русија потпуно обустави испоруку енергената остатку Европе. Русија је 13. маја објавила да ће обуставити дистрибуцију струје Финској. Према наводима Финаца, ријеч је о 10 посто од укупне електричне енергије.

Турска је поручила да неће подржати чланство Финске и Шведске у НАТО-у. Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган је као разлог за то истакао то што ове двије земље, како је навео, подржавају терористичке организације.

(Агенције)