Да ли ће Макрон окренути Француску у новом правцу?

Предсједнички избори у Француској су завршени, побједу је однио досадашњи предсједник Емануел Макрон којом је обезбједио још један мандат од 5 година. Да ли су грађани Француске овог пута бирали Макрона, јер су задовољни његовом политиком или само да не би побједила Марин ле Пен, само је једно од питања на која су одговоре дали гости емисије "Глобално" БН ТВ.

Република Српска 27.04.2022 | 22:23

Еманул Макрон освојио је 18 милиона и 200 хиљада гласова на изборима у Француској, те је захваљујући том броју, поново изабран за предсједника.За разлику од 2017. године,када је освојио преко 20 милиона гласова,успјех на овогодишњим изборима јесте у томе што је успио да афирмише и гласаче крајње љевице, а сигурно не због политике коју је већ спроводио, рекла је Александра Колаковић из Института за политичке студије.

-Он зна да то нису све гласови за њега, да је јасно да је значајан дио тих бирача, уствари гласао да би блокирао долазак на власт Марин Ле Пен и да он осјећа одређену обавезу према тим гласовима , каже Колаковић. 

- Оно што је Маркон у овој кампањи користио као аргумент, јесте везаност за незапосленост, јер сада је незапосленост доста мања, те да већи број људи има  посла за разлику од неких претходних периода гдје је Француска имала проблем са хроничном високом незапосленошћу у поређењу са другим државама евро зоне, нарочито код младих, сматра и Димитрије МИлић из "Новог трећег пута". 

Зашто су представници Европске Уније предахнули када су видјели резултате и због чега су се сви на Западу прибојавали евентуалне побједе Марин ле Пен, Колаковићева између осталог наводи  један од примјера из кампање Ле Пенове.

- Оно што је у нашој јавности ријетко помињано, а веома је битно, јесте да је она током ове кампање једном истакла да би у спољној политици учинила све да удаљи Француску и Њемачку, а ми знамо да су Француска и Њемачка кључни мотор Европске уније, каже Колаковић. 

Какви ће даље односи бити Француске и Русије у светлу сукоба на истоку Европе и какав однос се може очекивати према региону Западног Балкана, саговорници емисије су рекли.

- Макрон је на моменте до ове ситуације у Украјини био некако близак тим деголистичким позицијама везано за НАТО сарадњу, чак је рекао да је НАТО доживио мождани удар у контексту да је бескорисна организација.Ова украјинска криза је ојачала ту трансатлантску сарадњу, каже Милић. 

Француску очекују парламентарни избори средином јуна мјесеца када Французи бирају кандидате који ће ући у парламент. Очекује се да и партије које нису освојиле добар резултат на предсједничким изборима, имају значајан број кандидата са којима могу формирати већину.

- Макрон који је сада побиједио на овим предсједничким изборима има једну дозу предности, али уколико посматрамо цијелу његову политичку групацију ,они немају тај капацитет да би могли самостално да владају, каже Колаковић. 

- С обзиром на позицију француског предсједника, моћ гравитира ка њему. Из тог разлога док је Макрон био на власти, значајан број посланика који је изабран независно у другим партијама му је пришао у међувремену, оцјењује и Милић. 

Побједом на предсједничким изборима, Макрон је ставио потврду да је један од озбиљних европских предсједника, са којом је стекао још већу моћ и утицај, речено је у емисији "Глобално" БН ТВ.

(БН)