БиХ на првом мјесту у региону по расту цијене горива

Након што власт на нивоу БиХ није прихватила увођење диференциране стопе ПДВ-а и укидање акциза на гориво као мјере против поскупљења, цијене горива непрестано расту, а државу очигледно то не брине јер не предузима никакве мјере. Посљедњи подаци говоре да је БиХ на првом мјесту у региону по расту цијена горива што вуче и раст основних животних намирница. 

Босна и Херцеговина 18.04.2022 | 20:10

Од почетка украјинске кризе, када су цијене горива почеле неконтролисано да расту, надлежни у БиХ нису повукли ниједан конкретан потез да грађанима помогну. Једине санкције за несавјесне власнике бензинских пумпи биле су контроле инспекције. Међутим, то су симболичне казне јер већина њих наставља са дизањем цијена горива.

Грађани кажу да су цијене горива, за низак стандард, којим већина у БиХ живи, нереалне;

- Питајте велике, који производе и продају, а ми мали платимо колико морамо.

- То није добро ваљда ће бити боље томе се надати.

- Не треба возити ауто ,треба мање возити, немам ријечи прескупо.

- То вуче за собом све остале цијене и мислим да је то све мало нереално.

Ово су само неки од одговора анкетираних грађана.

Новац који возачи плаћају за точење горива између себе дијеле нафтне компаније, рафинерије, добављачи, бензинске пумпе и држава.

Зато и не чуди то што је Босна и Херцеговина,на првом мјесту по поскупљењу горива од почетка године до данас. На другом мјесту је Румунија, а од земаља Западног Балкана, на листи су и Црна Гора, Хрватска и Србија, док је најмањи раст цијена горива забиљежен у Мађарској. Све ове земље су већ увеле, или планирају увођење смањења оптерећења на гориво, само Босна и Херцеговина није урадила ништа.

 “Имали смо покушај да се привремено суспензују акцизе у висини од 0,40 пф по литру међутим били смо свједоци једног политичарења јалове приче и пребацивања из реалних животних проблема у домен политике и Парламент БиХ није усвојио одлуку да се смање акцизе или привремено суспензују на одређени период  а цијену политичарења плаћају грађани РС и БиХ са сваким литром купљеног бензина тренутно”, каже Слободан Васиљевић, магистар електротехнике.

Неминовно је да свако поскупљење горива повлачи за собом и поскупљење основних животних намирница, што се најбоље може видјети по цијени литре јестивог уља, која сад већ прелази 5 КМ.

Да би се спријечио даљи раст цијена горива и свих намирница, потребно је да држава реагује са појачаним инспекцијским контролама и казнама, кажу економисти. 

“У ситуацији када имамо повећану потражњу и кад долази до одуства рационалног понашања у смислу дајте да купим двије вреће од по 25 кила брашна, макар би ми и једна била довољна, онда они који продају робу као велетрговци произвођачи препознају прилику да повећају цијене. Контрола маржи се недовољно користи да би се спријечило неоправдано богаћење трговаца било да је у питању храна или гориво”, истиче Зоран Павловић, економиста.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, 2018. до 2020. године у Босни и Херцеговини прикупљено је око 1,5 милијарди марака прихода од акциза на нафту и нафтне деривате и око 1,8 милијарди марака прихода од путарина. Можда су баш те цифре довољан разлог што надлежни упорно игноришу захтјеве за регулисање цијена горива, јер не желе да се одрекну прихода који им омогућавају високе плате, скупе аутомобиле и друге привилегије, док грађани све теже набављају основне животне намирнице.

(БН)