Постковид синдром: Не чекајте, идите код љекара

Другог дана одржавања Другог међународног “ХИСПА БХ” конгреса у Бијељини, одржано је низ стручних и свеобухватних предавања. Конрес окупља преко 700 еминентних стручњака међу којима 70 предавача из региона, Европе и свијета који су се током протекле двије године интензивно бавили ковид и постковид синдромом.

Република Српска 02.04.2022 | 14:08

Прилагођавање здравственог система вирусу савременог доба, постковид ери, али позитивни аспекти пандемије, гледано са социолошког становишта, била је тема предавања министра здравства и социјалне заштите Републике Српске Алена Шеранића, другог дана конгреса.

“Хтио сам да објасним на основу чега су се одлуке доносиле, да објаснимо и због чега су грађани све оно што су морали да раде, или пак и нису, на основу чега су те одлуке доношене”, појаснио је министар Шеранић.

“Овако велики број људи, еминентних предавача, показује успјешност догађаја. Сигуран сам да ћемо ова три дана трајања конгреса донијети одлуке – шта радити у постковид ери? Није случајно да је тема везана за кариоваскуларна обољења ,која су водећа, како код нас тако и у свијету, по учесталости оболијевања”, навео је проф. др Златко Максимовић, предсједник ОО Конгреса “ХИСПА БХ”.

-На постојећу епидемију инфаркта и шлога се накалемила пандемија која након ковида тешко оштећује срце и крвне судове, кажу учесници конгреса. 

"У Србији годишње умире од 50.000-60.000 болесника од кардиоваскуларних болести, што је у рангу једног мањег мјеста. То су заиста забрињавајуће бројке, и управо због тога развојем свих ресурса што се тиче терцијарне заштите, хируршких, те кардиоваскуларних центара, ми морамо радити и на значајној превенцији кардиоваскуларних болести. Све земље свијета су то давно схватиле и дају акценат на превенцији, а тема овог конгреса управо јесте превенција”, рекао је проф. др Александар Реџек, из Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

“Ми сада спашавамо људе у наредних 5,10 или 15 година...Не смијемо чекати, морамо дјеловати сада, и зато апелујем, идите код љекара, прегледајте се, пратите све, вјерујте, јако је важно, чак и ако се осјећате добро…Људи који су пребољели ковид, кажу није им ништа, нису имали симптоме, није ово ништа…а млади људи од 20, 30, 40 година имају тешка оштећења срца. Не знају. Кад сазнају, касно је”, упозорио је проф. др Небојша Тасић, предсједник Свјетског удружења за васкуларно здравље.

”Веома ризични болесници за кардиоваскуларне болести у овом периоду морају обратити пажњу на масноћу у крви и регулисати је лијековима попут статина. Истраживања показују да је код ковид болесника који су употребљавали статин континирано, смртност смањена за чак 30 посто”, каже један од учесника, проф. Марат Јежов, предсједник Руског удружења за артеросклерозу.

“Колико имате времена за здравље и колико података? Одговор је – ништа. Тек преко ургентне медицине долазите до сазнања ко сте и како сте. Дакле, у Вама станују два човјека, један који је збуњен и уморан и други који је инспирисан глупостима. Готово да су праве ствари потиснуте у други план, живот постаје преживљавање а човјек се креће котрљањем”, истакао је проф. др Веско Драшковић, аутор транажних технологија “Како до здравља путем покрета”.

Једна од порука Конгреса је и да је Ваше здравље у Вашим рукама, а еминентни стручњаци, учесници Конгреса “ХИСПА БХ” кажу да су се трудили да кроз предавања учине да наука буде приступачна у непосредној пракси.

(БН)