ММФ је против диференциране стопе у БиХ

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) у Босни и Херцеговини (БиХ) никако не препоручује увођење диференцираних стопа пореза на додатну вриједност (ПДВ) као одговор на инфлацију, наводи се у закључној изјави Мисије ММФ-а, објављеној 25. марта.

Босна и Херцеговина 25.03.2022 | 18:14

"Смањење стопе на основне артикле је скуп и лоше усмјерен инструмент за пружање помоћи домацинствима са ниским приходима. Поред тога, различите стопе би повећале могућности за превару", наводи се у саопштењу.

Умјесто тога, из ММФ-а предлажу да би власти требале пружити привремену, циљану помоћ угроженим домаћинствима.

Додају да би власти требале настојати побољшати мрежу социјалне сигурности како би биле боље припремљене за будуће шокове.

Кажу такође да би се укидање акциза на гориво могло размотрити на привременој основи, те додају "иако је и то скупа и лоше усмјерена мјера, боља је од трајне промјене порезне политике".

ММФ истиче да су плате у јавном сектору већ конкурентне и не требају се додатно повећавати, јер би то само погоршало структуру јавне потрошње.

Потребан рад на финансијској стабилности

Из ММФ-а поручују да је хитни приоритет успостављање јединственог фонда за реструктурирање банака како би се олакшало реструктурирање банака и осигурање ликвидности у ванредним случајевима.

"Ово је такоде право вријеме да се додатно ојача оквир финансијске стабилности, јер је недавни догађај са Сбербанком нагласио потребу за попуњавањем празнина", подсјећају из Мисије ММФ-а.

Наглашава се да је повлачење депозита из подружница Сбербанк у БиХ довело двије банке од здравих банака до руба пропасти за само неколико дана, те да је само брзо дјеловање супервизора олакшало продају банака и спријечило повећање обима повлачења депозита.

"Валутни одбор и даље је упориште стабилности у иначе неизвјесном окружењу", наводи се у саопштењу.

Упозоравају да су позиви да Централна банка БиХ треба финансирати ентитетске буџете и осигуравати ликвидност комерцијалним банкама неосновани и пријете стабилности валутног одбора.

Економска перспектива БиХ

"Економија БиХ се опоравља се од ефеката пандемије ЦОВИД-19. Према процјенама, раст је поспјешен и достигао је вриједност од 5,8 посто у 2021. години, потакнут снажном вањском потражњом, снажном домаћом потрошњом и оживљавањем туризма", наведено је у саопштењу.

Истичу и да је снажна економска активност одраз мјера које су владе подузеле у погледу ЦОВИД-19 и њихове одлуке да не уводе мјере затварања током удара пандемије изазваним сојевима Делта и Омицрон, успркос порасту броја заражених због оклијевања становништва у погледу вакцинације.

"Перспектива је веома неизвјесна с обзиром на рат у Украјини који је у току, те на унутрашње политичке напетости. Први ефекти рата осјетили су се у финансијском сектору те у губитку повјерења, као и у погледу трошкова домаћинстава на храну и превоз", процјењују у Мисији ММФ-а.

Очекују да би кашњења у формирању влада послије избора у октобру могла додатно поткопати економске изгледе, док потенцијална појава нових сојева ЦОВИД-19 представља још један ризик.

У саопштењу се истиче да су БиХ потребне "шире реформе да би се смањила неједнакост у дохотку измеду БиХ и ЕУ и да би дошло до транзиције ка зеленијој економији".

Напомињу да БиХ има велики потенцијал у области енергије вјетра и соларне енергије, те да би требало да напушта употребу угља.

"У коначници, напредак у свим овим областима учинити ће БиХ привлачнијим мјестом за живот њених грађана и тако смањити одлазак људи у друге европске земље", закључује се у саопштењу.

(РСЕ)