Важан састанак министара Русије и Украјине у Турској

- Ситуација у Украјини представља безбједносни изазов за Западни Балкан, а Европска Унија води лицемјерну политику и слањем оружја у Украјину гура украјински народ у рат. Поново се гледају лични интереси, наводе, између осталог, саговорници у емисији "Глобално" БН телевизије.

- Систем безбједности у Европи заснован на завршеном документу из Хелсинкија  1975. године показао се као немоћан, јер је требао да обезбиједи добру сарадњу између Совјетског савеза и САД-а, а са друге стране требао је да направи равнотежу снага на свјетској политичкој сцени. Међутим, НАТО  је кренуо да се шири ка Истоку, тако да је овај договор изгубио на важности, услиједио је распад СССР-а, а ми смо закорачили у свијет заснован по америчком систему вриједности, каже Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије.

Он наводи да живимо у мултиполарном свијету и да је неопходно за мир да се уваже интереси и Русије и Кине са једне стране, али да се уваже и интереси друге стране, односно Запада.

"Очигледно да ова друга страна намеће одређена рјешења, договоре, преузима једностране акције супротно свим принципима и повељама УН-а".

Због чега смо, каже Спасић, дошли до ситуације да је и оно што се дешавало на нашим просторима довело до овога.

"Брутално су признали сецесију СФРЈ, признали су сецесију Хрватске, БиХ и Словеније с тим што је у овим државама српски народ био констуитутиван. Извршена је агресија на Југославију 1999., а Србији је отет дио територије и сад ти исти причају о међународном праву", наводи Спасић.

Он истиче да је 7. априла 2014. бивши секретар Уједињених нација Банки Мун изјавио да Украјина није верификовала своју независност, што значи да се према уговору заједнице независних држава Украјина третира као дио совјетске територије, те према његовим ријечима, то значи да у овом сучају Русија не крши међународно право.

- Зашто би генерални секретар дао такву изјаву, а да то није тачно?, упитао је Спасић.

Демо Бериша, предсједник Матице Албанаца Србије смтра да рат неће брзо стати,  те да у преговорима нема приближавања ставова, јер обје стране имају различите приступе. Украјина осуђује напад Русије и тражи повлачење руске војске.

Он наводи да Русија од 2014. тражи да снаге НАТО-а не инсталирају своја постројења на територији Пољске, Румуније и Украјине. У Пољској и Румунији су инсталиране НАТО снаге и остала је Украјина као предворје Русије.

"Сигурно је Путин добро размислио шта може, а шта не може. Реакција Русије у Украјини је била изнуђена и то указује на чињеницу да више не постоји међународно право и правда. Све што је Америка радила, а сад ради Русија супротно је међународном праву, јер задире у ствари сусједне земље, објашњава Бериша.

Он указује на важност састанка министара иностраних послова Русије и Украјине са министром иностраних послова Турске, као земље која се граничи са Русијом и Украјином.

- Иако Руси воде рачуна о цивилима, рат је у питању и много ће људи настрадати, зато је одмјеравање снага дипломатским путем, најбоље рјешење, каже Бериша. 

Социолог Ведран Француз каже да нико није очекивао отпор који Украјина даје. 

Осврћући се на руско-украјински сукоб, саговорници наводе да руска акција указује на непоштовање међународног права, али и да Европа кроз санкције крши демократију за коју се декларативно залаже.

“Шта значи када канцелар Њемачке јуче говори да ће забранити руски језик, забранити грађанима да иду у руски ресторан, па о каквој демократији и правди више говоримо.”, каже Демо Бериша, предсједник Матице Албанаца Србије.

- Нииједно дипломатско рјешење није стигло од Европске Уније, која слањем наоружања, гура украјински народ у рат. Поново се гледају лични интереси, наводе саговорници.
Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије истиче да Европска Унија води врло лицемјерну политику.

"Она је из политике санкција искључила купопродају руских енергената. Они су Сјеверни ток 2 блокирали, али Сјеверни ток 1 нису блокирали, јер знају колико је важан за европску привреду, каже Спасић.

Руска привреда је припремљена на санкције, а алтернатива за европско тржиште је извоз у Кину.

Опасност од евентуаног прелијевања руско-украјинског сукоба на Западни Балкан, зависи од политичких одлука домаћих власти, поручују, између осталог, саговорници.

Социолог Ведран Француз, тако објашњава: 

“Сигурно да ће овдје одређени популисти користити ову ситуацију да прикупе поене. Имамо ту и тренутно играње на двије столице, али оно што ме радују поруке из ЕУ да ће се озбиљније разматрати о Западном Балкану. Ми стално овдје правимо пријатеље од Руса, непријатеље од Запада, није добро да се стављамо ни на једну страну, Ми смо мали народ и треба да гледамо своје интересе. Уколико будемо бирали стране довешћемо се у ситуацију да ратујемо за друге.

С друге стране Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије поручује да Србија има јасан закон гдје је забрањанео њеним држављанима да ратују на неком страном ратишту. Он наводи да се до проблема долази што поједини екстремистички елементи у ФБиХ или региону нису процесуирани.

Демо Бериша има јасан став о безбједносним питањима:

“Србија у овом тренутку нити планира, нити се припрема да било коју акцију предузме, која би се огледала у томе да уђе на сјеверни или централни дио Косова, према томе не постоји та бојазност”.

Договор Русије и Украјине неће бити лако успостављен, али да би дошло до мира на свјетској политичкој сцени, мора постојати равнотежа снага, односно уважавање захтјева обје стране, закључено је у емисији "Глобално" БН телевизије.

(БН)