Урушава ли се образовни систем Републике Српске?

Забрињавајући снимци из учионица широм Српске, на којима се виде бруталне сцене вршњачког насиља, ломљење школског инвентара, па чак и конзумација праха који подсјећа на дрогу, алармирали су јавност и надлежне. Истовремено, знање и вјештине ученика су испод просјека, показују резултати ПИСА истраживања. Урушава ли се образовни систем?

Школа је најважнији сегмент образовног процеса, односно мјесто које би требало да буде оаза мира и пријатељства. Нажалост, из школа широм Српске све више нам стижу слике насиља, вандализма, недоличног и крајње забрињавајућег понашања ученика. Како смо дошли у ову ситуацију и зашто ученици губе мотивацију за образовање?

“Зато што они не сматрају да им школа малтене и треба и да је то нешто што им је потребно и кључно за живот касније. То је производ једног цјелокупоног стања у нашој држави гдје ученици виде да неко што је нечији боље пролази, вози боље ауто, има бољи мобилни телефон или има љепшу дјевојку. Зато што, можда, има неки бољи материјални статус, за разлику од неких ученика, који су добри, вриједни, пожртвовани, а јако тешко сутра добију посао, запослење и уопште остваре се у неком пољу.”, објашњава школски психолог Младенка Перић Стојнић.

Намеће се питање да ли су и у учионицама, као и у друштву,  нечија дјеца повлаштена у односу на ону другу? Док дјеца губе контролу под утицајем друштвених мрежа, забрињава однос наставника и директора школа, који тек путем медија сазнају шта им дешава у разредима. Струка истиче да посебну пажњу треба обратити на избор наставног кадра.

“Нажалост тако је то у данашњој кадровској политици, гдје странке одлучују ко ће бити директор, ко ће се запослити, је ли то студент који је резултате неке 9, 10 он нема приоритет у односу на оне који су, ето, једва завршили, дуго година студирали. Мора се одмалена пратити шта је завршио, не може зидар бити професор.”, прича за БН Ђорђе Пајић, професор информатике и техничког образовања у пензији

Странка не бира стручне и способне, већ оне који ће јој обезбиједити највише гласова, али овакав вид запошљавања највеће посљедице наноси образовању, кажу анкетирани грађани. А како је у развијеним земљама, прича нам рођени Аустријанац:

“У Аустрији мораш завршити факултет да би добио неки мало бољи посао. Ово то око везе као што је код вас платиш да би добио посао, то код нас у Аустрији нема, зато држава боље функционише.”, прича нам овај младић, кој, иако је рођен у Аустрији, одлично говори српски језик.
Да би и у Републици Српској систем фунционисао, мора се радити константна реформа образовног сектора, за коју се посебно залаже народни посланик Јелена Тривић, која за БН каже:

“Али и ту је суштинска прича да се уради једна потпуно деполитизација образовног система, ја сам о томе често говорила у Народној скупштини да се помирите с тим да се на чело јавних предузећа долази по политичкој линији, али да се то баш спушта у сектор образовања, е то је поразно и то је нешто што ће бити задатак нове власти у Републици Српској.”, наглашава Тривићева.

Комплетна ситуација у друштву прелила се и на школство. Знање и вјештине ученика су на дну свјетске листе.  Одговорност сносе сви: од родтеља, преко учитеља, па до академске заједнице. Зато је неопходно уложити више труда, одговорности, правичности и знања, како бисмо умјесто шокантних сцена из учионица, са поносом гледали на образовне установе.

(БН/Ј.Жерајић)