Политичко подаништво пред вођом: Како лични интереси и недостатак визије уништавају будућност младих

У савременом политичком пејзажу, а посебно унутар владајућих структура, годинама свједочимо поражавајућем феномену апсолутне послушности.

Пише: Радован Јазић

Однос између политичких лидера и њихових најближих сарадника у јавности с правом изазива оштре критике и чуђење грађана. Та спрега најчешће осликава слику потпуне подређености – сцену у којој се сарадници, у страху за своје позиције и личне интересе, не усуђују чак ни помјерити, а камоли јавно супротставити или показати неслагање док вођа говори.

Док се унутар домаћих оквира одржава привид неупитног ауторитета и статуса „цара”, реалност на међународном плану показује потпуно другачију, понижавајућу слику. Политичари који на домаћем терену контролишу све процесе, у уређеним демократским државама и системима заснованим на владавини права не би могли обављати ни наједноставније јавне послове, попут чишћења улица.

Овај драстичан контраст јасно указује на дубоку кризу система вриједности у којем живимо, гдје се опстанак на власти не гради на стручности, већ на слијепом подаништву.

Највећи проблем оваквог начина владања јесте потпуни изостанак дугорочне визије. Већина политичких партија данас функционише искључиво по принципу тренутног богаћења и очувања фотеља, док се о будућим генерацијама уопште не размишља.

Вођени погубном логиком „нека је мени добро док сам жив, а послије мене нека буде потоп”, парламентарци и функционери бездушно троше јавни новац и задужују земљу.

Власт је постала сама себи сврха, опште добро је потпуно гурнуто у страну, а иза свега остају само дугови дјеци која тек треба да одрасту.

Пасивно чекање да стара гарда биолошки оде са сцене само продужава ову друштвену агонију, јер за политичко лудило у којем се налазимо лијек неће доћи сам од себе.

Права промјена захтијева хитно и будно дјеловање кроз парламент, те усвајање строгих закона који штите будуће генерације, а не само џепове функционера.

Едукација о грађанским правима, моралу и одговорности мора се улити младима буквално још од вртића.

Вријеме је да се прекине пракса политичког подаништва ради личних интереса и да се простор коначно отвори младим, неисквареним људима који морају преузети вођење државе и изградити систем у којем нико неће морати да ћути и трпи.

Пише: Радован Јазић  Фото: Предсједник.рс