У БиХ има око 50.000 патолошких коцкара

Грађани Босне и Херцеговине сваке године у кладионицама потроше на милионе КМ, што најбоље показује обим проблема клађења, односно коцкања које практикују хиљаде грађана у земљи, укључујући и велики број младих особа.

Санела Пекић, стручна сарадница за програме за превенцију овисности у Удружењу за превенцију овисности НАРКО-НЕ, истакла је да истраживања јасно показују да Босна и Херцеговина има веома озбиљан проблем с коцкањем и клађењем. 

Према подацима Порезне управе Федерације БиХ, становници овог бх. ентитета у кладионицама само прошле године потрошили су близу 1,6 милијарди КМ, а годину дана раније више од 1,3 милијарде КМ.

- Оно што је заиста забрињавајуће је да смо по броју становника водећи када је у питању број кладионица. Оно што је такођер забрињавајући податак је да је истраживање које је проведено 2015. године паказало да се барем половина становника у БиХ некада кладило. Најчешће је то било лото, а потом спортске кладионице. Забрињава и податак да је исто истраживање показало да је сваки трећи становник БиХ узраста од 15 до 25 година редовно посјећивао кладионице. Оно што је такођер забрињавајуће је да се процјењује да у Босни и Херцеговини има око 50.000 патолошких коцкара. Значи ово су све показатељи да је у БиХ, нажалост, овај проблем јако велики и да је потребно да се њиме бавимо на системски начин - рекла је у разговору за Анадолу Агенцy ​(АА) Пекић.

Патолошко коцкање спада у поремећај навика и нагона, што значи да га карактеризирају поновљене епизоде коцкања прије којих особа осјећа растућу напетост и узбуђење, ужитак за вријеме самог чина, а након коцкања може се, али и не мора јавити жаљење и кривња. Играч није у могућности контролисати порив за коцкањем мада извођењем тог чина чини штету себи и другима.Пекић истиче да постоји више разлога зашто се људи одлучују да коцкају, односно да одлазе у кладионице.- Сам начин живота, јако велики ниво стреса, сиромаштво, незапосленост, све су то разлози зашто неко покушава да пронађе излаз или привидно да побјегне из ситуације у којој се налази - појаснила је Пекић, која има дугогодишње искуство у раду на превенцији овисности.

"Да ли је разлог томе да нема квалитетних садржаја или да млади нису заинтересовани да се потруде да пронађу те садржаје, то је сад врло упитно, али неопходно је да кажемо младима да не постоји систем на који начин ће они преварити кладионице и да ће некако доћи до лаког новца јер заиста осим досаде, та жеља за брзим и лаким стицањем новца на почетку је један од разлога зашто се људи кладе", истакла је Пекић.

Резултати досадашњих истраживања која су проведена на ову тему показују да социо-економски статус нема пресудан утјецај на порив и жељу људи да се коцкају.

"Оно што статистички подаци говоре јесте да у кладионице чешће иду мушкарци и то у добној скупини од 45 до 54 године. Такођер, велики број младих људи посјећује кладионице, али је важно нагласити да у односу на одрасле, млади пуно чешће развијају патолошку слику коцкања, управо због свог развојног статуса, и сматра се да је четири до осам посто адолесцената више склоно патолошком коцкању у односу на одрасле. Битно је нагласити да су одрасле особе које су развиле патолошку слику коцкања почеле коцкати као малољетници", казала је Пекић.

Пекић напомиње да је врло мали број људи уопште свјестан да има проблема са патолошким коцкање.

- Такођер, када прихвате да имају проблем врло ријетко се обраћају за стручну помоћ јер мисле да могу сами превазићи тај проблем. Међутим, важно је нагласити да овисност од коцки се разлику од овисности о алкохолу и другим психоактивним супстанцама, и да би се тај проблем превазишао потребно је да се потражи стручна помоћ, а рјешавање патолошког коцкања јест процес који траје јако дуго. Потребно је сигурно више покушаја, потребно је промијенити комплетан начин живота и важно је да особа има подршку породице и ближњих - нагласила је Пекић.

(Анадолу Агенцy)