Брачни пар отворио димњачарску радњу у Мостару

Тајма и Сањин Дрљевић су млади брачни пар из Мостара, који је оживио стари занат отварањем димњачарске фирме, коју, према службеним подацима Архива Херцеговине, Мостар није имао 39 година, што су сазнали при регистрацији димњачарских услуга у свом граду.

Босна и Херцеговина 13.02.2022 | 10:28

Иако су занат службено оживјели прије неколико дана, у највећем граду на Неретви су већ постали пар који у црним одорама дјелује у хитним ситуацијама, а њихова појава на улицама је за грађане права атракција, у шта смо се увјерили приликом сусрета с њима у градском парку.Грађани су застајали да се ухвате за дугме, што, према старом народном обичају, доноси срећу, објашњавајући то младим генерацијама, што је и новопечене димњачаре одушевило, па су дугмиће с радошћу и сами дијелили суграђанима. Дугме за срећу није пропустио ни начелник Одјела за друштвене дјелатности Града Мостара Божо Ћорић, који се одушевио сусретом с димњачарима уз мостарско шеталиште и честитао на одважном потезу оживљавања заната који је деценијама недостајао Мостару.У разговору с њима сазнали смо да је Тајма магистрица хемије, која није имала прилику засновати радни однос, а Сањин царински техничар с бројним пословним искуствима далеко од струке.Они су у пустоловину повратка старог заната кренули због тога што су били приморани сами чистити димњак у својој кући, јер им није имао ко то урадити.

"Кад нам се појавио проблем с димњаком, нисмо знали кога да зовемо, ни од кога да тражимо помоћ, па сам отишао у пољопривредну апотеку и купио четку и сајлу да то сам отклоним. Тада, као апсолутни лаик, успио сам ријешити проблем на десетак дана, а трагајући за стручном особом сазнам да у граду нема димњачара", почиње Сањин причати за наш портал увертиру за пословни подухват.То је њему, како каже, био довољан знак да треба постати димњачар, а како не би лутао на путу до циља, јавио се Удружењу димњачара БиХ, гдје је добио све смјернице и упуте."Јавио ми се рахметли Селим Екмечић, који је тада био предсједник удружења, и одмах рекао да ми жели помоћи. У ту мисију се радо укључио и његов замјеник Јадранко Ђурић из Брчког. Они су ме посавјетовали да упишем школу и стекнем потребне квалификације, што сам и прихватио", прича Сањин почетничке кораке за Клиx.ба.

Али, како су му ментори савјетовали да још некога укључи у школовање, свјесни да неће моћи све послове обављати сам, то му је створило проблем, јер никога није могао наћи. То је Тајми био разлог да крене с њим на тај пут, на што су сада веома поносни, као и читава породица, која им је све вријеме била подршка на путу до остварења циља."Знала сам колико Сањо жели да иде на школовање за димњачара и видјела да га мучи то што нико кога је питао није хтио с њима. А ја сам открила на интернету димњачарку Дајану Ђурић, коју сам касније и упознала, што ме инспирирало да и ја стекнем квалификације за обављање тога посла", прича Тајма за Клиx.ба, која је, без сумње, прва димњачарка у хисторији Мостара. Посебно је на том путу развеселило отктиће да су њена струка и димњачарство повезани, јер су током школовања били обавезни научити руковати хемикалијама за чишћење цијеви централног гријања те стекли квалификације за шире подручје дјеловања.

Након стечених диплома постали су родитељи првог дјетета и суочили се с проблемом набавке потребног алата који је веома скуп и тешко се може наћи. Али су одважно почели радити с основним, најјефтинијим алатом, а потом уз интензиван рад, кредит и подршку породице, у року од годину и по, успјели набавити све потребне машине, возило и камеру за снимање димњака, која је сама коштала 11 хиљада КМ, те су регистрирали фирму којом се поносе.

"Користимо савемену технологију без пењања на кров и прашине те успјешно рјешавамо проблеме без обзира на временске прилике", кажу мостарски димњачари, који имају пуне руке посла, јер, како тврде, сви позиви које добију су хитни, што није изненађујуће с обзиром на то да димњаке у Мостару нико деценијама није одржавао.

(Клиx)