Медији као подршка НО у борби за праведније друштво

Веома важно средство у опстанку демократских вриједности у једном друштву су медији. 

Босна и Херцеговина 05.01.2022 | 08:37

Међутим, они су неријетко и кључна карика помоћу којег други корективи друштва, попут невладиних организација, пласирају своје идеје јавности. 

Само на државном нивоу у БиХ регистрирано је око 2.000 невладиних организација, али је број активних значајно мањи.

У „Транспаренцy Интернатионалу“ у БиХ кажу да би њихов рад у великој мјери био ограничен да није медија који такођер извјештавају о корупцијским аферама.

- Наш рад не би био видљив и не би могао допријети до грађана да нема медија који прате те теме и који прате рад ТИ у БиХ. По питању истраживања одређених тема или политичких случајева јако је битна сарадња с медијима, не само онога што добивамо од информација из медија већ медији користе наше базе података, налазе истраживања, препоруке, даље у свом извјештавању како би се извршио јачи притисак на институције. Нажалост, проблем у БиХ је што врло често утицај онога што медији и невладине организације извјештавају не допире до институција у довољној мјери односно нема повратне реакције нити даљег дјеловања – каже Ивана Корајлић, извршна директорица у ТИБиХ.

На истој страни

Медији и невладине организације би требало да буду на истој страни, додаје она, јер су дио цивилног друштва.

-Има, наравно, свакаквих невладиних организација, али и свакаквих медија. Некада се не нађу на истој страни, кад се, напримјер, медији користе као средство одређених политичких странака које покушавају дискредитирати рад невладиних организација представљајући их као стране плаћенике или непријатеље друштва јер критикују одређене актере у власти. Али, у било којем нормалном друштву логично би било да су на истој страни јер се и једни и други боре кроз различите начине дјеловања и представљају неки коректив власти – појаснила је Корајлић.

Центар за промоцију цивилног друштва (ЦПЦД) у протеклих пет година имплементирао је највећи пројекат у БиХ који се тиче подршке медијима - Програм оснаживања независних медија (ИМЕП). 

-Ту смо из прве руке могли да сарађујемо са медијима врло блиско, пролазили смо различите сетове едукација и давали финансијску подршку, стекли смо ширу слику медија у БиХ. Позитивно смо изненађени на који начин су новинари одговорни према свом послу, али и генерално колико је редакцијско новинарство у БиХ, не можемо рећи на највећим могућем нивоу, али и више него на задовољавајућем када је ријеч о подршци цивилном друштву и невладином сектору – каже Амел Петровић, пројект менаџер у ЦПЦД-у који је радио на ИМЕП-у. 

Додаје да су задовољни сарадњом и медијском подршком за активизам који промовишу.

Критички приступ

Невладин сектор нема моћ коју имају политика и привреда, економски је немоћан па чак нема ни глас који му је потребан да би своје идеје пласирао у најшири друштвени оквир, констатује социолог Есад Бајтал. 

- У том смислу медији као посредници између невладиног сектора и јавности, друштва врло су битни. Важно је да владином сектору приступају, с једне стране, с повјерењем и добром намјером, а с друге стране критички, јер смо свједоци да су политичке елите, успјеле у својој прагматској и манипулиционој причи произвести тзв. невладине организације односно владине невладине организације, које под кринком невладиних организација раде за власт – каже Бајтал. 

Због тога је, сматра, одговорност и на медијима да утврде које су то организације заслужиле да се њихов глас чује и допре до грађана, као и све оне идеје које би требале бити од помоћи друштву и његовој изградњи.

- Невладином сектору, који сам по себи треба да дјелује критички и да разбија предрасуде и критикује оне који не раде добро свој посао и да лобира одређен идеје које су од јавног интереса, итекако је потребан глас медија, свих оних који њихове идеје могу добацити до најширег друштва – појашњава Бајтал.

Да је важан двосмјеран однос медија и невладиних организација за реализацију успјешне кампање било које тематике, сматрају и у Центрима цивилних иницијатива (ЦЦИ).

- Нама су медији битнији, када желимо доћи до одређене јавности и актуелизовати одређени проблем, као комуникацијски канал. Али, такође, некада су нам медији битнији као сама таргетирана публика, јер желимо такође у новинарском дискурсу допринијети актуелизацији одређеног проблема па чак и касније подстаћи медије да се баве одређеном тематиком – истиче Хасан Камењаковић, координатор за јавност и односе са медијима у ЦЦИ-ју.

Избор тема пресудан

Истиче позитиван однос и сарадњу с локалним, али и већим медијима, који редовно прате све њихове активности. Мишљења је да је разлог томе и сама тематика којом се баве, а која је у овом односу врло важна.

- Бавимо се унапређењем изборног процеса, имамо јако пуно тема на локалном нивоу гдје се бавимо борбом против корупције, покушавамо у задње вријеме актуелизовати тематику деполитизације менаџмента јавних предузећа. Тема којом се бавимо умногоме утиче на однос са медијима. Ипак, некада се дешава да, без обзира на озбиљност теме, она не буде медијски пропраћена, због чега наша истраживања морамо паковати у начин прилагођен медијима и вијестима како бисмо успјели актуелизовати оно што желимо – појашњава Камењаковић. 

Простора за унапређење сарадње увијек има, па у ЦЦИ-ју организирају интензивне разговоре са представницима медија те се, како наводе, ова пракса показала веома добром. 

- Медије не покушавамо корисити само као комуникацијски канал него и као активне судионике приликом реализације одређене кампање, кроз тренинге за новинаре. У задње вријеме покушавамо дати одређене алате самим медијима и то је можда и кључни правац у којем настојимо да се крећемо у задњих пар година – закључио је Камењаковић.

Колико је испреплетена мисија медија и невладиних организација у борби за праведније друштво говори и податак да су удружења новинара прилику за сензибилирање грађана у заштити слободе изражавања и права новинара видјели управо у организацијама цивилног друштва. 

(БН)